Ova Ball pakovanja Evropa Beograd d.o.o. ne da su me „upakovala“, već su me dobrano „uvezala“, k’o neku vreću! Sad ću ja, malo levo, pa desno, hopa-cupa, pa ću da se razvežem, a u tome će i kraj famoznog Ciklomotivinog konkursa „Biciklistička tura Evropom 2017“!
Za ovih devet dana, otkad je objavljena nominacija Zvoncara teama, zadatak nam je bio da pokažemo da smo „ekološka lokomotiva na biciklu“. Dakle, nešto što i inače radimo, mnogo godina unazad! Možda smo 21.08.2017. krenuli od nule, ali samo sa glasovima, tzv „lajkovima“! Sve ostalo što Zvoncara team može da ponudi, sigurno nije sada, sa ovom nominacijom, krenulo od nule! Dobrano se Zvoncara eko-lokomotiva zahuktavala, postigla odličnu brzinu, dobre temelje, stabilnost. Sada su već mnogi kilometri lepih vožnji iza nas, brojni prijatelji sa nama. i spremni smo za nova putovanja! Pokazali smo da smo dorasli novim izazovima i da imamo fantastičnu podršku prijatelja koji su i sami jedna ekološka lokomotiva. Znate već, družimo se samo s najboljima!
Nisam ja neki govornik, više volim da se privučem, i šapnem na uvo. Onda će i telo reći svoje. Ovako, ostaje da poverujete mojim rečima. Samo bih neku, u znak izvinjenja… što, okupirana Ciklomotivom, Ball pakovanjem, limenkama, lajkovima, klik na link pa lajk, sigurno ste zapamtili, ko bi to mogao da zaboravi, eto, okupirana svim tim, a i još ko zna kakvim svakodnevnim poslovima i zadacima, ja malo zapostavih vikend koji je iza nas.
Zaslužili su i Osečina, i Sajam šljiva, i panel posvećen cikloturizmu, da se kaže mnogo više od jedne rečenice i suvoparnog „hvala“.. Stvarno, to hvala… To ničija deca ne jedu. Ali, ipak, svi volimo i lepu reč. Iza nje se uvek „krije“ još mnogo toga. Ja neću ništa da krijem. Meni su ova dva dana bila kao u snu. Danas je sreda, ali nikako da iskoračim iz tog sna. Izgleda da sam i drugima zanimljiva tako snena, zamagljenog pogleda i odsutnog izraza lica. Niko i ne pokušava da me probudi.
I nemojte. Sama ću ja to. I vožnja „Kroz šljivike i livade“ još nije kompletirana. Ja i dalje vozim one početne kilometre, i stajem pored svakog drvenog plota. Pijem sok od malina, i zadovoljno i opušteno se brišem nadlakticom, a u daljini gledam obrise pospanog mede. Medvednik je to, tu su i Povlen, Bobija. Volimo mi i čuvamo našu Srbiju.
I, još samo nešto da vam šapnem: ne ljutite se na mene, zvoNcaću ja vama, vrlo brzo! Znate vi vrlo dobro da vas vaša ZvoNcara ceni i poštuje, uživa s vama, deli tajne šume, razbacuje opalo lišće, skuplja žireve, preskače potoke.
A, sad, da vidimo dokle smo stigli s lajkovima! Uspavali ste se?! Buđenjeeeeeeee! Nema se još mnogo vremena! Znate već: klik na link i lajk Zvoncara team 🙂 !
Ljubimmmmmmmmmmmm