Izašle smo iz autobusa. Skinula je zaštitnu masku, i tada sam joj prvi put videla lice: obraze, nos, usta, zube, bradu. “Kako si lepa”! Uskliknula sam oduševljeno. Ma, videla se ta lepota već u govoru, mada blago prigušenom, u mudrim rečima, očima, trepavicima, u pokretima ruku, ali sada je nekako “kompletirana”. Stojimo s grupom planinara…