„Čekala sam, čekala sam, dragog čitav dan, da mi noćas svrati, ljubav da mu dam..“.. Ma, jes’, kako da ne, nikoga ja više ne čekam, šta je bilo – bilo je! To „stanje zvano čekanje“, to je najbolji način da te neko drži „zarobljenim“. U stvari, zarobljavamo se sami, svojim prepuštanjem, popuštanjem, nečinjenjem.. A, onda…