Uvek sam se pitala da li legende služe da bi nas zabavile, zaplašile, ili zaintrigirale i pobudile u nama želju da saznamo više o podneblju o kojem govore. Možda su se nekada tim pričama plašila deca i možda su ih baš majke izmišljale da bi svoju sitnu čeljad mirnim putem naterale da bolje jedu, prihvate ponuđeni lek, slušaju starije…. I ja sam za svoju decu ispredala mnoge priče: to su te emocije utkane u reči, ali bez baba-roga, drekavaca, vampira, zmajeva i zmajeve dece. Moje su priče bile mnogo naivnije, verovatno zato što ni sama nisam bila spremna za ta natprirodna bića. I, što bi svojevremeno govorio moj brat: „Ne plašim se ja ljudi, već duhova“!
Na putu za Srebrno jezero i SILA fest – deseti, jubilarni internacionalni festival turističkog i ekološkog filma, ZvoNcara tim nije razmišljao ni o duhovima ni o dunavskim nemanima. Radovali smo se plovidbi luksuznim putničkim brodom „Silver Star“ od Srebrnog jezera do Rama i prisustvu projekciji filmova u karavan-saraju pored Ramske tvrđave. Ovo je dokaz da, kada olovka piše srcem i kada se emocije bez zadrške prostru poput cveća na najlepšim rascvetalim livadama, nekim neobičnim, možda baš dunavskim putem, od Zemuna stignu do Srebrnog jezera i Rama na obali Dunava. Priče o ovom delu Braničeva, izašle iz moje „olovke“ i mog srca, pobudile su pažnju i dovele nas petoro kao predstavnike Zvoncara tima na SILA fest. Nakon što smo se smestili u privatnom pansionu „BiT“ (Bojan i Tanja) turističkog kompleksa na Srebrnom jezeru, i nakon rakije i kafe dobrodošlice od strane domaćina, uputili smo se ka Jezeru. Ubrzo nam se pridružio arheolog Dragan Jacanović, vodič kroz bogatu istoriju arheoloških nalazišta ovog podneblja. Dragan nas je već izdaleka prepoznao premda se nikad nismo videli. Mislim da smo se obostrano „privukli“ odličnom energijom.
Još smo malo prošetali uz Dunav, te se uputili prema brodu “Silver Star” koji je bio spreman za ukrcavanje brojnih učesnika ovogodišnjeg SIlver-LAke festivala – režisera, producenata, snimatelja, vlasnika filmskih kuća, glumaca, distributera filmova i ostalih zainteresovanih za ovaj vid promocije turističkih destinacija i ekoloških vrednosti. Tu su i direktor festivala Boško, predsednica turističke organizacije Veliko Gradište Deana, profesor istorije Nenad, kapetan broda Bogdan, menadžer Amir, prevodilac Milena – svi su tu da nam plovidbu učine lepšom, prijatnijom, zanimljivijom i informativnijom. Na brod se ukrcao i ZvoNcara tim koji kroz svoje biciklističke i planinarske akcije kao i na specifičan, pisani način, poziva na zdrave stilove života, na boravak u prirodi i u skladu s prirodom.
Eh, skoro da zaboravim: imamo i gusara na brodu! Ali, ovaj je neki dobar gusar – izgleda da su ga pripitomile homoljske vradžbine; bio nam je na usluzi za odličnu atmosferu i raspoloženo fotografisanje. Zmajeva na brodu nije bilo, osim onih dobrih, iz priče našeg vodiča. Ti su se zmajevi borili protiv nemani i donosili su kišu kada je ona bila potrebna. Sad konačno znam i da zmaj nastaje od šarana kada ovaj napuni 49 godina; a baš sam se pitala..! U tim mu godinama narastu krila, on poleti i iz reke izlazi kao zmaj. Neretko su zmajevi imali ljubavne veze sa ženama, a iz tih veza su se rađala snažna, mudra i nepobediva muška deca. Zmajsko dete je, kaže legenda, bio i despot Stefan Lazarević, o čemu govori pesma „Carica Milica i Zmaj od Jastrepca“.
Teku priče baš kao i reka kojom brodimo. A, plovidba Dunavom je bila veoma prijatna i, makar velika vrućina, a Zvezda pošteno upekla, nismo mogli da odolimo već smo uglavnom stajali na palubi i uživali u našem moru. Gledamo napred, prema Ramu, ali gledam ja i nazad jer volim onu brazdu koja ostaje iza broda, skoro neprimetnu a opet upečatljivu, kao kad skakač elegantno i bez zapljuskivanja skoči u vodu.
Sad se približavamo obali i vidim posadu ramske skele – Žiku, Radeta i Željka, koji su spremni za prihvat Srebrne Zvezde. Ubrzo po iskrcavanju i uz reči dobrodošlice lagano se krećemo prema Ramskoj tvrđavi u rekonstrukciji i karavan-saraju čiji će prostor, omeđen kamenim zidinama, biti naš domaćin tokom projekcije filmova. Moj prethodni boravak u karavan-saraju, emocije koje sam odavde „povukla“ i misli koje su me vodile daleko u prošlost ovog kraja, čini se da su otišle daleko u Svemir, da me To Nešto Tamo Gore čulo, doživelo sve to baš na način na koji sam i predstavila sebi i drugima i, evo, ponovo me ovde dovele. Pa, vi sad verujte u slučajnost!Ja ne verujem.
A, filmovi… Kratki, efektni, dinamični. Baš su mi se dopali. I, ima još nešto: skoro u svakom od prikazanih filmova, barem u jednom kadru, „pojavilo“ se i Njegovo Veličanstvo Bicikl! Još jedna potvrda značaja biciklizma u zdravim stilovima života, ekološkom „opismenjavanju“ nacije i očuvanju prirode. Zadovoljstvo je bilo nemerljivo veće kada sam i od mnogih drugih koji su gledali filmove, a sami nisu biciklisti, čula da su to isto primetili. Dakle, reklo bi se da se glas biciklista daleko čuje i da će nas biti sve više koji shvatamo značaj i prednost ovog alternativnog prevoznog sredstva. Ili, možda, primarnog u sve više životnih situacija?
Po završetku projekcija ponovo smo se ukrcali na brod, i u mračnoj noći, ali osvetljeni srebrnim sjajem jezera i nadahnuti popularnim melodijama lokalnog benda, pristali uz obalu. Nekoliko stotina metara nas je delilo od pansiona u kojem smo bili smešteni, ali i još jedna priča, sada već i legenda ovog kraja: priča je to o prvom srpskom vampiru, Petru Blagojeviću iz Kisiljeva kod Velikog Gradišta, koju nam je ispričao Mirko Bogičić, matičar, stihopisac i veliki poznavac istorije Braničevskog okruga. Jeste nas se ta priča dojmila, posebno što je „pala“ negde u ponoć, ali još više su na nas ostavili utisak Mirkovi stihovi o pregrađivanju Dunavca i nastanku Srebrnog jezera. Tim stihovima smo se i oprostili od ovog lepog dana i divne zvezdane noći: “Oj Dunavče tebe ukrotiše, ti poteći nikad nećeš više. Nekada si hučna reka bio, svojom snagom sve si raznosio, a sada si jezero postao, oj Dunavče, i meni je žao“!
Pozdrav Dunavu, Srebrnom jezeru, Ramu i svim SILA-ljudima s kojima smo proveli dan koji se ne zaboravlja. Vidimo se i opet!