“Ako želiš biti dobar jahač, zajaši najgoreg konja: jer, ako ukrotiš njega, ukrotićeš i ostale”!
I, stvarno, u večitoj potrazi za sobom, svojom suštinom, hvataš se u koštac s mnogim nemanima, a najviše sa svojom prirodom. Nekada pobediš, nekada naučiš nešto. A, ja bih ovaj put da pričam o tome kako je biciklizam promenio prava žena, i postao simbol njihove borbe za slobodu.
Pre četiri godine prvi sam put čula za manifestaciju na globalnom nivou, nazvanom Rapha women’s 100. Zaintrigirala me objava biciklističkog informativnog centra N-bike iz Beograda u kojem pozivaju žene da se pridruže biciklističkoj vožnji, kada na isti dan u mnogim gradovima širom sveta “100 žena vozi 100 kilometara”. Tražeći više podataka na netu, ja ih i ne nađoh. Ali, “Pokret za žene”, kako sam ga ja nazvala, evidentno je, sve se više širi.
Dug je put prešla žena od kraja XIX veka, kada je uspela da razbije predrasude, da se izbori sa zluradim komentarima jer se “usudila” da sedne na bicikl, da izađe iz svog dvorišta, da se oslobodi dugih, teških haljina, i počne da stavlja sebe u centar svog života. Bicikl, koji je ženi dao osećaj slobode. Dug put, na kojem žena pobeđuje svoje strahove, jača samopouzdanje, kontroliše svoje telo i ponašanje. Žena na biciklu je jaka, nesputana, nestašna, ženstvena.
Zato je događaj oko kojeg smo se 23. jula 2017. četvrtu godinu za redom okupili u Beogradu, veoma značajan za ženu. Mnoge dame su, u pratnji svojih muških kolega, supružnika, prijatelja, došle da budu deo međunarodnog biciklističkog događaja i izvezu 100+ km, na relaciji Pančevački most – jezero Šljunkara kod Kovina. Izuzetno vreo dan, temperatura blizu +40 u hladu, vetar kao iz Sahare, a u stvari čuveni banatski, asfalt užaren, Zvezda upržila. Sve su to bili razlozi plus da ne odustanemo!
Odlično raspoloženje već na startu, fotografisanje za uspomenu, da traje barem do naredne Rapha vožnje, pa pravac Pančevo, Starčevo, Omoljica, Banatski Brestovac, Skorenovac, Kovin, jezero Šljunkara! Kao i na ranijim vožnjama, i na ovoj je bilo dosta žena i muškaraca koji su u Beograd došli iz drugih gradova Srbije. Zato sam odlučila da se na kratko odvojim od grupe, i mojim prijateljima, Noletu iz Novog Sada i Draganu iz Vrnjačke Banje, pokažem kupalište na Tamišu u Pančevu. Prešli smo most, skrenuli desno, i našli se na tamiškom keju, pred zgradom sa terasom, na kojoj je sniman kultni film “Balkan ekspres”.
Malo druženja sa dobronamernim ljudima kojima smo bili nešto interesantni i predložili nam da ne nastavljamo vožnju, već ostanemo s njima na kupanju! Ipak, odosmo mi dalje, stigosmo ostatak ekipe, vetar nas tera do Kovina, pa još koji kilometar do jezera, koje se pojavilo na izlazu iz jedne prelepe šume.
“Šljunkara” je atraktivno kupalište sa čistom, providnom vodom. Na sitno-šljunkovitoj plaži, u debeloj hladovini, ima dovoljno mesta za sve nas. Na sve strane se dimi, sprema se nedeljni ručak. I restoran je tu nekad postojao, sada je to samo napuštena zgrada gde se može skloniti od sunca.
Okupali se, obrisali, pa hajmo nazad. Vrućina je sve veća, svako malo stajemo da pijemo vode. Na otvorenom smo putu, nigde hlada. Stižemo do Bavaništa, na vidiku su nam dinje i lubenice! Stajemo kod Krcko-majstorice, hoćemo dinje, lubenice, sve hoćemo, da se malo povratimo od napora i vrućine.
Gazdarica nas uslužuje, tu je i česma, nož, klupa, hladovina, vetrić pirka, mi uživamo, dinje se nisu dugo mučile u našim rukama i pod našim nepcima.. Zahvalni za neverovatnu ljubaznost i uslužnost, nastavljamo. Vetar malo otežava vožnju, ali sve je podnošljivo. E, sad se meni jede sladoled, nigde prodavnice, ali zato evo benzinske pumpe, evo i ljubaznih radnika, Dejana i Saleta, a ispred pumpe, u hladovini, sto, stolice.. Seli, popili, pojeli, malo se našalili, hajmo dalje, pozdrav, dobri ljudi!!
Ulazimo u Pančevo, pa preko mosta, kroz grad, zemunskim kejom, do kuće.
Odličan Rapha-dan, a na kraju dana i lepa vest! I Zagreb je danas vozio, drugu godinu za redom, u organizaciji naše drage prijateljice Ksenije Kulić, njenih prijatelja i sponzora. A, ono što me je posebno oduševilo, i Skopje se pridružilo ovoj manifestaciji i sa 12 devojaka odvozilo svoju prvu Rapha-vožnju! Bravo!!! Vidimo se i opet, naravno!