Istina, može da se kaže – ovo je već bilo prošle godine, pa šta, sad već znamo i gde su ta brda iznad Višnjice i kakve lepote kriju; pa šta, pandemija kovida 19 traje već godinu dana, šta tu ima novo, ko to još ne zna, … I tako… Uvek će neko nešto da kaže,…
Višnjica je rod rodila
Oooo-paaaa!! Ova staza vodi pravo u more! I ova, i ova… Ma, nije baš tako, samo nam se čini, ali je, bez obzira, jako lepo. I, nije more, to je Dunav – reka zvana Naše More. A, mi smo na brdima iznad Višnjice, naselja na desnoj obali Dunava, udaljenog od centra Beograda nekih 7-8 km….
Avalskim padinama, do jezera Oaza. A tamo zeka…
Sneg je padao celu noć, ujutro se pojačao, a mi jedva dočekali: zaželeli se beline, čistote, skloništa od buke, virusa, zagađenja. I, zato – pravac Avala! Nije nam daleko, a nije nam ni teško, radujemo se danu na planini. U stvari, sa najvišim vrhom na 511 mnv, Avala je pre brdo nego planina; mi danas…
Saga o Veleži – emocije s planine (III deo)
Ako ste propustili prva dva dela Sage o Veleži, evo ih: prvi deo, i drugi deo Prvi metri spusta sa Botina, najvišeg vrha Veleži, kao da su nešto hteli da nam kažu – jedino što mi nismo bili spremni da ih slušamo. Nestrpljivi, ko zna zašto, odlučno smo krenuli prema dubinama planine. Stala bih da…
Ćovdin-Krilaš-Gospodareva stena-sladoled sa motokultivatora. MTB krug je zatvoren
Da nije mnogo daleko od Beograda, da je lepo i atraktivno, da ima i more, koralne grebene i morske pužiće… Mnogo tražimo, ma gde to ima?! Pa, recimo da je bilo nekada davno, kada je Panonsko more menjalo oblik i u Istočnoj Srbiji nadiralo kroz Karpatske planine do Donjeg Milanovca, dolinom Mlave do Petrovca, i…
Jezero Rovni i vidikovac Velika stena – dragulji valjevskog kraja
Danima se Beograd guši u smogu i magli, i, kao, to je normalno, pa šta bih ja htela, pa kraj je oktobra, ljudi lože, neće valjda da se smrzavaju, a i fabrike nemaju novaca za bolje filtere, teška su vremena,… I sve tako. Pa, htela bih, naravno da bih htela nešto bolje, sunčanije, prozračnije, čistije…
Saga o Veleži – emocije s planine (II deo)
Ako se propustili I deo Sage o Veleži – evo, ovde je. Jutro u Nevesinju je vedro i hladno. Pripremamo se za uspon na Velež i nadamo se lepom danu. Šta obući, šta poneti od hrane, koliko vode – mnogo je pitanja, ali jedno se ne postavlja: kakva nam treba obuća. Pa, kakva bi trebala,…
Saga o Veleži – emocije s planine (I deo)
Rajko i ja koračamo jedno pored drugog. Noć je, čeone lampe smo odavno upalili. U planini smo od jutros, sada se spuštamo i prevaljujemo poslednje kilometre padinama Veleži. Pod nogama nam je krupan makadam, oko nas šuma i tama. “Da li si umorna?” Pita me Rajko. “Umorna? Ne znam. Nekako se osećam tupo. U stvari,…
Crvanj planina, i – mori li vas Zimomor (1920 mnv)?
Nisu moji snovi, nije prizor iz mašte: ja sam na Tibetu! U stvari, ja sam na hercegovačkom (evropskom) Tibetu, jer baš tako zovu prostranu visoravan Morine na koju smo se iskrcali. I, nismo “pali s Marsa”, nismo Tibetanci, nismo… Nas dvadesetak smo planinari, vođeni vodičem Vladom Radivojevićem, hladnog oktobarskog jutra pristigli iz Beograda. Celu noć…
MTB Peščari na Severu Bačke
Unela sam u kuću puuuno peska, ali baš puno; pesak u čarapama, u patikama, na točkovima, odnekud se i u rancu stvorio. Eeeeee, tako mi i treba! A, čudila sam se svojevremeno mom mlađem sinu kad je iz parka, krijući, u prikolici autića u kuću dovlačio pesak. “Pa, Matija, opet na sve strane pesak! Još…
Tičje polje pod velom tradicije
“Ako mala imaš volje, u Tičje dođi polje!” I, zar je trebalo nećkati se… Neee, nikako! Volja, ljubav, želja, namera, poziv PD “Krug” i vodiča Milana Vojnovića – i evo me u autobusu na putu za Sjenicu, sa još 50ak planinara. Početak oktobra, vreme odlično, neobično toplo, epidemija virusa covid19 trenutno u popuštanju, i pre…
Beljanica, stazama kojima se ređe (teže) ide: Stenjkin kamen i Krivulja
Na akciju smo krenuli praćeni zvucima konjskih kopita. Uporedo s konjem i konjanikom išao je traktor. I, javljaju se fleševi iz detinjstva, i moj deda Dragoljub, koji je prodao konja da bi kupio traktor – “i to Fergusona”! “Ali, zašto? Zašto?! Nemoj Groma da nam uzmeš!!” Jedva sam, kroz suze, progovarala, i molila dedu da…
Basarski kamen. Tako životan!
Spustili smo se sa Kozjeg kamena puni utisaka, i sad hrlimo u drugi deo dana. I dalje smo iznad Pirota, na Vidliču – ogranku Stare planine, i sledi nam uspon na Basarski kamen. Vrh je ime dobio po planinskom selu Basara, izniklom na 898 mnv. Ovo, od ljudi napušteno selo, do pre nekoliko godina brojalo…
Kozji kamen na Vidlič-planini: vreme je za lepši pogled na svet
Izašle smo iz autobusa. Skinula je zaštitnu masku, i tada sam joj prvi put videla lice: obraze, nos, usta, zube, bradu. “Kako si lepa”! Uskliknula sam oduševljeno. Ma, videla se ta lepota već u govoru, mada blago prigušenom, u mudrim rečima, očima, trepavicima, u pokretima ruku, ali sada je nekako “kompletirana”. Stojimo s grupom planinara…
Banjski potok – dodir čarolije
Samo jedan korak i upala sam u ledenu vodu do pojasa! Dah mi je zastao, uzvik mi se presekao na pola; bilo je samo na trenutak neprijatno, a odmah iza toga osetila sam neverovatno blaženstvo i sreću što sam tu. Pogled mi se razbistrio, kao da sam celim telom zaronila u potok čarobno-plavičaste boje. Nisam…