Moja prijava za jubilarni, X Čiker MTB maraton, registrovana je pod brojem 104, što prilično govori o tome koliko sam se predomišljala i vagala – hoću-neću. I, bez obzira što ne mogu da se pohvalim brojem vožnji u poslednje dve kovid-godine, shvatila sam da dosta toga mogu i na iskustvo, jer – ipak će to biti moje 8. učešće na toj biciklističkoj manifestaciji „Kroz Srbiju i Crnu Goru“.

Od početne nedoumice brzo sam stigla do nestrpljivih ali temeljnih priprema, a u nedelju 26. juna zajedno s još stotinjak drugara na kraljevačkom Trgu srpskih ratnika čekam znak za start Čiker MTB maratona 2022. Maraton se vozi 8 uzastopnih dana, a u današnjem, prvom danu cilj nam je u Ivanjici. Atmosfera na Trgu je uzavrela, što zbog silne energije koju pravimo što zbog vrućine koja od ranog jutra dominira. Za popodne je najavljena kiša, grmljavina, nevreme, ali pošto nas je slično vreme u Kraljevu sinoć dočekalo, nadamo se da se kiša ispadala za barem naredna dva-tri dana, te da će nas zaobići na našim putevima.

Konačno krećemo, ubrzo se odvajamo od grada i kroz prelepu prirodu, obroncima planine Jelice, lagano se penjemo. Jelica je šumovita, sa mnogo potoka i rečica, ispresecana puteljcima idealnim za šetnju i bicikliranje. Lepa planina, lepog imena, a legenda kaže da je ime dobila u spomen na devojku Jelicu koja se otrgla od Turaka koji su vodili decu preko planine, popela se na obližnje zidine ruševnog grada i skočila u ponor. 

Pored puta su voćkice – trešnje, višnje, kajsije, maline, a i gazde i vredni berači koji nas zovu da zastanemo i malo se okrepimo. Zar bi neko mogao da odoli? Srećemo i našeg drugara Ranka koji u rukama drži gajbu prepunu malina – ubrale su ih vredne ruke njegovog komšije i prijatelja, a nedugo zatim pored puta je korpa sa kajsijama i ucrtanom porukom: Poklon od Kuše. Kuša ide ispred nas i obeležava nam stazu, a povremeno se i zaigra te nam ostavlja lepe poruke i poklone. Drugari misle na nas.

Ekipa s kojom vozim dobro mi je poznata, uigrana i iskusna, a tu je i Geri, drugar iz Izraela, kojeg uvodimo u društvo i pomažemo da se lakše snađe među voćkicama bogatog roda. Geriju je sve zanimljivo, priča nam kako je za Čiker maraton saznao tako što je od supruge dobio brošuru, a ona je do brošure došla tokom svog boravka u Crnoj Gori, … Mnogo priča, mnogo slasnih zalogaja. 

Sve vreme je uspon, dobrih 27 km makadama i zemljanog terena, nakon čega stižemo u Kaonu, planinsko selo na obroncima Jelice i Čemerna, na 550 m nadmorske visine. Selo je poznato i po atraktivnoj ski-stazi sa vučnicom na konop, napravljenoj tik uz školu, a ski instruktor je lokalni nastavnik fizičkog vaspitanja. Sada nije vreme za zimske radosti, tako da se prepuštamo čarima biciklizma i radujemo susretu s drugarima iz Čačka koji su došli da zajedno vozimo do Ivanjice. 

Osnaženi i osveženi nastavljamo sve do Guče gde je usledila pauza i fotografisanje pored Spomenika trubaču u centru varošice. Ovde sam pokoznakojiput, ali mi je uvek lepo i zanimljivo. Pozdravili smo se s Trubačem, napili se vode s obližnje česme koju Saboru i Guči “darivaše Milenko Kostić Kole i Milenko Surudžić Suki” i krenuli u nastavak dana.

Penjemo se obroncima Čemerna, ima dosta intenzivnih uspona ali je sve lakše u dobrom društvu i uz usputno branje malina. Povremeno zastajemo da pročitamo natpise na krajputašima, da napravimo pauzu gde su lepi vidikovci, da zalegnemo na raskošnoj livadi, ispod još nedozrele šljive, i malo po malo stigosmo do Ivanjice. Sve u svemu, 83 km i 1350 visinskih metara čiste uživancije i lepog druženja! Kraj je prvog maratonskog dana, da nazdravimo, odmorimo, pa sutra u nastavak naše MTB-avanture! Idemo!