Prepuštanje slastima na freebikerski način, jednog novembarskog dana, 2015.

Okupilo se odlično raspoloženo društvo, u rudarskom naselju Resavica, na obroncima Južnog Kučaja. Ideja je bila da započnemo jedno novo životno poglavlje, da se ohrabrimo i sve loše ostavimo iza sebe.

Dan je bio podeljen na slatko medonosno saće, sve uvijeno u najfinije Kušine palačinke.
Grandiozni vodopad Prskalo, koji se visoko uzdizao, propinjao se kao neki ogromni, ranjeni meda; ostao je da svedoči o vremenu koji je iza njega, iza nas, o današnjici, drhtavoj, nesigurnoj, kao tlo kojim smo gazili obilazeći ga… Ali, i o nekom sutra, u koje verujemo i od kojeg mnogo očekujemo…

 

Novembar nam pokazuje svoje najlepše lice, a ja, kao i obično nakon ovakvih fribajkerskih doživljaja, ne mogu da sakrijem sreću i ponos što sam dala sebi šansu i ponovo se prepustila svojim žudnjama i žednjama…
I opet ću!!!