Nakon mirne Subotičke peščare i prijateljskog oproštaja od 2018., na startu Nove 2019. evo i razbacanog i kamenitog Ježevca, u pratnji dvorske dame Magle i dvorjanina – vetra Gornjaka.
Kad ovako započne, Godina kao da me je pitala: „Hoćeš mirno, tiho, povučeno – da negde u zapećku tavoriš, da te po potrebi “skidaju sa čiviluka“, ideš putem koji su ti drugi utrli, ili želiš rasno, raskošno, nesputano, mistično, moćno, razigrano, i da smelo ostavljaš svoje tragove?!“…
A šta ima i da me pita, premda – lepo od Nje; moj odgovor se zna: život je lep kad’ se živeti zna! I, da ne zatvaram pogled pred nepoznatim, da se ne sklanjam od izazova, da sam svesna sebe i vrednosti svog postojanja. Jedina sam, nema me ovakve, ne poredim se ni sa kim, želim da učim, odbijam emotivnu i svaku drugu ovisnost o drugima jer tu nema napretka. Dok „čekam“ neke važne životne događaje, mnogo je toga što čeka na mene i ja mu se bezrezervno prepuštam…
I zato je ova homoljska akcija nagoveštaj odlične i napredne Godine!
Drugi je januar 2019., hladno jutro, snežić, a planinari PD „Azimut“ iz Beograda, vođeni vodičem Vladom Radivojevićem, na ulazu su u Gornjačku klisuru, na obali reke Mlave. U našu pešačku/planinarsku akciju i uspon na jedan od vrhova Homolja – Ježevac, krećemo iz atara sela Šetonje. Legenda kaže da su ovuda nekada šetali knez Lazar i kneginja Milica i da je tako selo dobilo ime. Lepe su to priče i doprinose kompletnijem ugođaju dana, a po povratku kući reći ću i da je vladarski par svojevremeno na vrelu šetonjske reke sagradio vodenicu sa pratećim objektima i odajama. Pa, i ako me neko pita – šta ima tamo u tom Šetonju, kad si već išla valjda nešto i ima – evo jednog od odgovora, a ostalo prepuštam mašti ljubopitljivaca.
Krećemo se najpre seoskim putem, a potom izbijamo na grebensku stazu koja naglo penje u visinu. Svako malo zastajem i osvrćem se oko sebe, a pogled neodoljivo ide prema nazad i susreće se s Mlavom u daljini i kamenolomom koji svojim ezgotičnim bojama odudara od snežnog okoliša. Nailazimo na tablu s natpisom „Kozji grb“ koja dovoljno govori o reljefu i karakteristikama ovog grebena. Teren kojim se krećemo je krševit; iz zaleđene zemlje kao da proviruju okamenjene ježeve bodlje, ali od nekih baš velikih ježeva iz praistorije, kada su sve životinje bile impozantnih dimenzija. Zalazimo u gusto raslinje i vidljivo je da se ovaj deo staze održava uz mnogo napora od strane lokalnih planinarskih društava, odnosno vrednih planinara „Gornjaka“ i „Vukana“ koji su i danas s nama i odlični su nam domaćini i vodiči. Dosta je klizavo, kamen prekriven snegom i ledom usporava hod, ali nema velike drame jer smo svi poprilično iskusni i znamo i za teže i neprijatnije situacije. Raspoloženje je odlično, staza jeste zahtevna ali relativno kratka tako da imamo dovoljno vremena za fotografisanje i svako-malo zastajkivanje.
Magla nas sve više obavija, vetar se pojačava, javljaju se i prve snežne pahulje i ledene iglice i tako dođosmo do samog vrha Ježevac na 675 mnv. Tu smo malo „postajali“ i prozborili po koju, kao da smo se svi okupili na večernjem korzou kroz varošicu, ali oterani snažnim i hladnim vetrom gornjakom ubrzo nastavljamo svoj put.
Sad idemo na niže, kroz hrastovu i bukovu šumu. U nekoliko navrata nas je zasula neobična snežna mećava, pahulja suvih i pravilno okruglih. Teren je poprilično klizav, blatnjav i zahteva oprez. Tako stižemo i do klisure Mlave i izletišta Čvarinac. Idući dalje nad nama se nadvijaju strme litice Ježevca, krajolik je veoma živopisan i nije ni čudo što je Đura Jakšić, boraveći u ovom kraju, u oduševljenju uzviknuo: “Od Velikog Sela do samoga Ždrela, kao da je vila neki ćilim razastrela”! Tako ushićeni stižemo do manastira Gornjak, naše krajnje destinacije u današnjem prazničnom danu. Praćeni neobičnim pričama koje se vezuju za istorijat ovog manastira, ktitorstvo kneza Lazara u periodu pred Kosovsku bitku, kao i misteriju mnogih događaja 600 godina unazad, utrčavamo u autobus pod novim naletom kiše i snega. Sad je sasvim sigurno da će nam ova 2019. biti snažna i smela kao što je i dan koji upravo ispraćamo. I zato – ne časimo ni časa, vreme je za nove poduhvate, ljubavi, ture i avanture. Srećno, i želim vam da nikad ne izdate sebe i svoje snove!