Gde smo bili sinoć, gde jutros, a gde sada, pri kraju dana? Dakle, noću putovali od Beograda, preko Bijeljine, Banja Luke i Šipova, i zaustavili se u selu Šemenovci, na rubu Kupreškog polja, u zapadnoj Bosni. Iz tog smo, skoro napuštenog planinskog sela, u ranim jutarnjim satima krenuli na uspon na planinski masiv Vitorog, na vrhove Mali (1744 mnv) i Veliki (1906 mnv) Vitorog. Ima nas petnaestak, a vode nas planinski vodiči Vlada (PD “Azimut”) i Dušan (PD “Vitorog”). Na planini smo proveli desetak sati, prešli 24 km i oko 1100 visinskih metara, uživali u svemu što nam je priroda nesebično pružala, i naučili poprilično iz geografije i istorije ovog kraja. Po Dejtonskom sporazumu, istočne, severoistočne i jugoistočne padine planine pripale su Republici Srpskoj i opštinama Šipovo i Kupres, a zapadne, JZ i SZ Federaciji BiH i opštini Glamoč.  

Pod bremenom istorije nešto smo se više zadržali na Velikom Vitorogu, gde je svojevremeno, za vreme bivše nam države – SFRJ, izgrađen podzemni vojni objekat, doslovce ukopan u vrh planine. Hteli ili ne, sve je to deo istorije ovog naroda, i od toga se ne može pobeći i ne možemo se praviti da nije nikada postojalo. Tu su materijalni dokazi, ali i mnogi pisani. Narod pamti, i sigurno će se priče prenositi sa kolena na koleno, dodavati, ili oduzimati, i nakon neke pristojne vremenske distance legende ispredati. Pored ovog vojnog podzemnog objekta – skloništa, u bivšoj SFRJ bilo ih je još dvadesetak; gradili su se po naređenju tadašnjeg vrhovnog komandanta, maršala Tita, u periodu od pedesetih do devedesetih godina prošlog veka. Kažu da su po uzoru na njih i Sadam Husein i Muamer el Gadafi gradili svoja tajna utvrđenja – podzemne gradove. Sada sve te tajnovitosti ostavljamo iza sebe, spuštamo se sa planine, vraćamo do našeg prevoza, u Šemenovce, i idemo dalje, na Janjske otoke.

Pre nekih 7-8 godina, šetajući ulicama Zemuna, srela sam mog poznanika, planinara Slobu: „Hej, mislio sam na tebe, bio sam u Bosni, na Janjskim otokama i izvoru Plive, tamo je predivno, obavezno idi, oduševićeš se; možeš da planinariš, voziš bicikl, da lenjstvuješ, ma…. Sve imaš tamo!“ I, evo, Slobino me ushićenje vodi baš na Janjske otoke!

Reka Janj izvire 13 km južno od Šipova, na nadmorskoj visini od 612 m, i gradi kanjon dubok i do 200 m. Četiri km od izvora nalaze se Janjske otoke, mesto na kojem se Janj razliva i predstavlja pravo čudo prirode i oazu mira, u bujnom zelenilu, sa brojnim potocima, brzacima, kaskadama, vodopadima i slapovima koji se prelivaju preko kraških stena. Ovaj predivan tok razbarušenih potoka možemo da pratimo nekoliko kilometara, a zatim se oni ponovo spajaju. 

Nakon što smo veći deo dana proveli na Vitorozima pod vrelim suncem (ipak je jul!), sada smo zaronili u hladovinu i svežinu janjske šume i brzaka, u mirise letnjeg poljskog cveća i zvukove koje Janj pevuši. Vodič nam je Milan, ujedno i naš domaćin u planinarskom domu „Lunja glava“, gde ćemo večeras konačiti. Milan želi da što više vidimo, da „išpartamo“ ovo predivno izletište, te nas sigurno i vešto vodi na najatraktivnija mesta. Sve je predivno uređeno, mnogo je vikend-kućica i smeštaja za putnike-namernike, ljubitelje prirode. Zvuk vode i ptica je na sve strane, prosto nas opkoljava. Zalazimo i na privatne posede, gde su stene natprirodne lepote. Preko jedne takve ogromne, crne, prelivaju se slapovi bistre vode, a u susret nam idu mehurići koji se od glatke stene odbijaju. Domaćini poznaju Milana, javljaju mu se već izdaleka, a i nas srdačno pozdravljaju, kao da se od ranije poznajemo.

Razmileli smo se na sve strane, ko će nas sada „pohvatati“; dan se bliži kraju, i valja nam pre mraka stići do Dragnjić Podova, planinskog sela u okolini Šipova, na nekih 900 m nadmorske visine. U selu je planinarski dom „Lunja glava“, gde nam je obezbeđen smeštaj za ovu noć. Uspeli smo da se prikupimo, „obavili“ i zajedničko fotografisanje, i krećemo u nastavak dana. Utisci o svemu doživljenom su odlični, pa i kada smo nakon kraće vožnje stigli do planinarskog doma, bili smo iskreno oduševljeni krajolikom: ogromno prostranstvo, pašnjaci, polja, dom pod uzvišenjem imenom Lunja glava, oko doma slobodno pasu i kreću se krda krava i konja… Kakvi su to prizori! Ali, haj‘mo na tuširanje, da spremamo večeru, na druženje, … A, sutra ima još!! Čekaju nas izvor Plive, izletište Zelenkovac i jezero Balkana! Družimo se i dalje, naravno!