Biciklistički klub “Foris” iz Istočnog Sarajeva poziva zaljubljenike u planinski biciklizam na IV MTB maraton Stazama olimpijskih planina. Start je u subotu 10.8.2024. u 10.30 h na Jahorini, podno najvišeg vrha Ogorjelica (1916 m n.v.). Ima još dosta informacija, ali ključne su navedene, pa – izvolite! Ustvari, još nešto da dodam, a što me baš zaintrigiralo: otkud baš ime – Foris? Koje mu je značenje? Ono što znam je da foris znači – boravak na otvorenom. Ima smisla. Ali, domaćini kažu ovako: for na engleskom znači za, IS je Istočno Sarajevo. Dakle: Za Istočno Sarajevo. FORIS.

Na Jahorini nikada nisam bila. Da li je to sramota – ne znam, ali odavno me privlači ta planinska lepotica i sada je pravi trenutak da se s njom upoznam. Uživam u lepom, raskošnom, nametljivom, volim kada planina dominira, kada zna kako da me privuče i da zadrži moju pažnju. Da to bude susret s merom. Pa, šta čekamo, hoćemo li na Jahorinu?!

Organizatori se srčano trude da okupe što više MTB-zaljubljenika iz Bosne i Hercegovine i okolnih zemalja. Znaju da će nas Jahorina sve očarati i ponosni su što su s tom moćnom planinom na ti. Inače, originalni naziv planine je Javorina, po planinskom ili grčkom javoru, čije je najsevernije stanište upravo ovde. Predanje kaže da su za današnji naziv zaslužni Turci koji su svojevremeno vladali ovim prostorima, a poznato je da su često umesto v u reč ubacivali h. Kako god, mi sad hitamo na plato Poljice, odakle se, zajedno s našim biciklima, panoramskom gondolom penjemo na 1879 m nadmorske visine. U svaku gondolu ulazi po jedan bicikl i vozač, jer nema potrebe za gužvancijom. Dosta je ljudi iz organizacije koji pomažu, tako da sve ide brzo, efikasno i s neizostavnim osmehom. Divan početak!

Jahorina je odlično raspoložena ovog jutra, polako se budi, koketira, ne otkriva odmah sve čari. Po obodima se zastrla magličastim velom, a šapatom, koji se s vetrom stapa, poručuje da ćemo morati da se svojski potrudimo ako želimo da je bolje upoznamo i zajedno se dobro zabavimo. Odavno smo naučili jezik planine – mi smo poput doktora Dulitla koji je razgovarao sa životinjama i kojeg su životinje obožavale. Naučili smo jezik prirode, šume i jezera, gde uvek odlazimo s nadom da ćemo se dobro sporazumeti.

Hladnjikavo je, vetrovito, nebo iznad raskošno, prošarano sivim i belim oblacima. Sve je više biciklista i sve je veća graja i nestrpljenje. Nakon pozdravnih govora domaćina – predstavnika BK Foris i direktora OC Jahorina, krećemo u vožnju.

Nižu se zanimljivi kilometri, makadamski, zemljani, kroz šumu ili grebenom. Sve je toplije, ali nam gusti četinari pružaju odličnu zaštitu od planinskog sunca. Staza je besprekorno obeležena, tako da ni u jednom trenutku nemamo dilemu na koju ćemo stranu. Mnogo je puteljaka koje vode desno ili levo, mnogo je šumaraka koji mame svojim zdravim listom. Ostala je i po koja kap kiše, miriše na svežinu, na radost. U najdubljim delovima šume, gde sunce retko uspeva da se probije, ima blata, ali kažu da je to ono lekovito blato koje se kod prvog jačeg spusta oslobađa sa guma i pršti na sve strane, po licu, kosi, upada u uči, svuda gde stigne… A mi se smejemo, i lepo nam je. I zato je to blato lekovito. Smeh je lek.

Već na 14. kilometru čeka nas prva okrepa – voda, sokovi, voće i čokoladice. Mesto za odmor je iskusno izabrano – izletište u šumarku, uz izvor vode. Tu srećem drugara koji je neobično ćutljiv. Možda samo želi malo osame. Nedugo zatim vidim da sedi na klupi, ne učestvuje u druženju s ostalima. I dalje je ćutljiv i zamišljen. A onda sam ugledala krvavu ranu i duboku oderotinu na njegovom kolenu.. Eh.. To li je.. Kaže da je baš glupo pao. Znam, uvek je to glupo. Ko je kada od nas pao – pametno? Ni sam ne možeš da veruješ kako si – glupo pao! Kad to apsolutno nisi očekivao! Na ovoj današnjoj vožnji ima dosta deonica s krupnim makadamom, mnogo je vododerina i nije teško pogrešiti, izgubiti koncentraciju i pasti. Važno je da sve dobro završi, bez lomova. A, ogrebotine, poderotine,..To je sve normalno, pa koji biciklista nikada nije pao? Ne postoji takav, inače nije biciklista.

Naši drugari iz BK Foris su na sve mislili, tako da uskoro stiže prevoz za povređenog junaka, a mi idemo dalje. Odmah po ulasku u šumu pridružuje nam se lepa mlada dama, upoznaje se s nama i kaže da joj je suprug otišao desno, na spust, umesto levo, u šumu i na uspon. Kada li će shvatiti da ipak treba da se vrati? Zabrinuta je, ali Sneža i ja joj objašnjavamo da nema potrebe da se brine za svog muškarca, on je tu domaći, zna sve staze i bogaze, sigurno je to namerno uradio da vidi da li će mu se žena zabrinuti… Možda nam je poverovala, možda i nije, nebitno, lepo smo se nas tri neko vreme družile, razmenile po koju dogodovštinu iz života, a ubrzo nas je stigao i “izgubljeni” suprug. Pa, zar ti nismo rekle – dobacujemo kroz smeh – vidiš da se snašao, inače – šta će ti muškarac koji ne zna da se snađe u šumi?? Tako to mi vrednujemo..

Staza je prilično dinamična, ni malo monotona, čas se penjemo, pa spuštamo, zatim vozimo po ravnom, ali toga je najmanje. Stižemo do Ravne planine, izletišta i ski-centra na 1300 m n.v, u naselju Gornje Pale, dva kilometra od centra Pala. Dolazimo do jezera okruženog četinarima, koje zimi služi za veštačko osnežavanje, a leti je oaza mira i rekreacije. Danas je oko jezera mnogo posetilaca i kupača, ali smo uspeli da odolimo tom izazovu. Kratko smo se zadržali na vidikovcu s kojeg je odličan pogled na Pale, Romaniju i Jahorinu, i nastavili vožnju.

Sledi još jedna pauza u šumi i ponovo okrepa priređena od strane naših domaćina. Tu se okupilo dosta vozača, očigledno željnih druženja i prepričavanja raznoraznih MTB dogodovština. Svi se savršeno uklapamo u tu priču, mnogo je dobre energije koja se širi zaraznom brzinom i vodi napred. Goran je već prilično odmakao, te se i Sneža, Milutin i ja odvajamo od grupe i spremno krećemo u nešto intenzivniji uspon. Ubrzo nailazimo na dečkića koji stoji iznad svog polegnutog bicikla, glasno uzdiše, na rubu je suza, drhtavim glasom nam se obraća. Deli s nama svoju muku, kaže da mu je pukao lanac i da nema spojnicu, a ni neophodan alat. Pita se, oj sudbino kleta, zašto to baš njemu da se desi, zašto je toliki baksuz?! Ma, nije to baš tako strašno, nisi sam, to se dešava, taman je prilika da još nešto naučiš… Tešimo ga i prijavljujemo „slučaj“ organizatorima, pošto nismo mogli drugačije da pomognemo zbog nekompatibilnosti rezervnih delova.

Grabimo napred, kreće spust, lud, predobar, šumski. Sad smo na padinama Trebevića, izlazimo na asfalt, kratko se odvajamo kod izletišta na Tvrdimićima gde smo obišli kuću koja BK Foris koristi kao svoju bazu. Nastavljamo, premda bi i ovde malo zalegli, ali čeka nas ručak i druženje u Istočnom Sarajevu. Sledi nam završnica vožnje, perfektnih desetak kilometara spusta. Odlična energija oseća se sa svih strana i dovodi nas do finiša današnjeg MTB maratona! Bio je to fantastičan dan na Jahorini, čistih 43 km surovog off roada i 10 km asfaltnog spusta pride. Savršena, besprekorna organizacija BK Foris iz Istočnog Sarajeva – ništa nije bilo prepušteno slučaju, pažnja prema svima bila je maksimalna. Naši domaćini su pokazali kako se promovišu prirodne vrednosti kraja u kojem žive, kako se prave i čuvaju veze među ljudima, kako se istinski brani sloboda, vera, nada, ljubav. Dok je takvih ljudi, biće I zdravog druženja na dva točka, na našim prelepim planinama, širiće se zaraznom brzinom entuzijazam i čovekoljublje. Priroda i biciklizam nas spajaju, a sve ono što se iz toga rodi učiniće da živimo lepše, bolje, sadržajnije. Hvala svima, bilo je za nezaborav! Idemo dalje, naravno, i vidimo se opet..

Emira Miličević, avgust 2024