Izazov je tu. A, tu su i svirači. Oni planinski, mtb-svirači, što im točkovi i ž(b)ice prave najlepšu muziku. U Pranjanima je avgusta 2019. održan Sabor violinista Srbije, sviralo se na četiri žice, a danas, 23. maja 2020., u organizaciji MTB ekipe iz Gornjeg Milanovca, održava se veliki biciklistički skup i vožnja obroncima i vrhovima Maljena. Mnogo zdravog veselog sveta, mnogo točkova i žica. Znamo već, biće tu i sijaset lepih planinskih melodija; iskusni su to svirači koji se mtb-izazovu srčano posvećuju.

U kišovitoj varošici okupilo se 80ak biciklista, spremnih za nova uzbuđenja i dostignuća. Nakon pozdrava dobrodošlice i zajedničkog fotografisanja, krenuli smo u “Divčibarsku mtb avanturu 2020”.

Fino se vozilo nekoliko asfaltnih kilometara; bilo je to lagano zagrevanje i kratka pauza na Galovića polju. Vredi napomenuti – na ovom se mestu odigrala čuvena Operacija Vazdušni most, najveća akcija spašavanja savezničkih pilota u Drugom svetskom ratu, kada je 1944. godine baš odavde, sa improvizovanog aerodroma, evakuisan veliki broj pilota. Operacija Vazdušni most smatra se za “jednu od najuspešnijh spasilačkih misija iza neprijateljskih linija u istoriji ratova”, a ostvarena je u saradnji: Avijacija SAD – Jugoslovenska vojska u Otadžbini. Malo istorije nije na odmet, a za malo više – Wikipedia.

A sad da se vratimo na naš trek – zacrtanu putanju u današnjem danu. Topla kišica i dalje sipi, ali smo sigurni da će da prestane da gnjavi. A, onda će i da se razvedri. Sve to tako zamišljamo, vozimo vijugavom stazom kroz livade i šumovite proplanke, zastajemo, uživamo, srećni uzvikujemo kad god primetimo da se još jedan komadić neba “razgrnuo”, da se sivilo postepeno “kida”, a plavičasto nebo spremno pojavljuje. Slede ga punašni beli oblaci i prave čaroliju.

Krenuli smo sa 470 metara nadmorske visine, a sad smo već na 600, 700, 800, .. Ima nekoliko jačih uspona, preko 25%, podloga zemljana, kamenita, raznorazna, poigrava pod točkovima i našim nogama. Da, ima i da se gura, a biće i da se nosi. A, što da ne, mi smo fribajkeri – slobodni, nesputani biciklisti, i za nas su najteže situacije ujedno i najveći izazovi. I tu “grizemo”, “čupamo”, ne zaustavljamo se dok ne savladamo prepreku, a i onda stanemo tek toliko da se nasmešimo jedni drugima i u očima vidimo neizmerno zadovoljstvo.

Vozimo preko Divčibara, visoravni u centralnom delu planine Maljen. Poznato je da je knjaz Miloš posle Drugog srpskog ustanka otkupio ovu visoravan od Deli-age, i zatim često ovde dolazio. A, za nastanak imena Divčibare vezana je legenda: svojevremeno je rečica Crna Kamenica, koja ovuda protiče, naglo nabujala i u njoj se utopila mlada čobanica. U znak sećanja na nju, narod je ovom području dao staroslovenski naziv: “Devojačke bare” – Divčibare.

Idemo mi tako dalje, ali koliko god naša vožnja i njena tehnička i fizička zahtevnost možda dominiraju, ipak bih da se malo posvetim i planini kojom se krećemo. Maljen spada u rudne planine i pripada Dinarskom planinskom sistemu u severozapadnoj Srbiji. Najviši vrh je Kraljev sto, na 1104 mnv, a ime je dobio po caru Dušanu koji je svojevremeno tu boravio i baš na tom mestu dobio glas o pobedi nad Mađarima. U vreme austrijske vladavine u delu Srbije (od 1718. do 1739.) preko Maljena je išla granica između Austrije i Turske. Do kraja 18. veka planine Maljen, Povlen i Suvobor nosile su zajednički naziv: Karadag (Crna Gora), a taj se naziv kasnije izgubio.

A, da se mi ne bi izgubili u maljenskom prostranstvu, i te kako nam je potrebno znanje o navigaciji, dobra orijentacija u prirodi, odlična fizička i mentalna kondicija, jer imamo mnogo toga danas da pređemo, a dosta je zahtevnih deonica kojima se sporo krećemo. Put nas vodi prema Kraljevom stolu, tu smo jedan deo i pošteno gurali, naišli smo i na nekoliko vikend-kućica, opskrbili se vodom, vrućina je i voda je došla u pravi čas. Usputno fotografisanje nije nas mnogo usporavalo jer smo sve vreme bili svesni da vreme neumitno teče.

Po izlasku na najviši vrh usledio je spust prema klisuri Crne Kamenice. Nešto tehnički zahtevnije deonice dobro smo savladali, a sav trud bio je nagrađen po silasku do reke. Usledilo je prenošenje bicikla, prelasci preko rečice, traženje putića kroz klisuru, a pogled na nasuprotnu stranu zadržavao nam se na impozantnim stenama. Na sve strane je bujno raslinje i zaista je uživanje veliko. Ipak, već je prošlo 5 sati popodne, bliži se i 6, vreme je da požurimo, izađemo iz klisure, makar nerado, jer je zaista sve predivno. Mirno je i spokojno. Izlazimo na livadu, prelazimo preko brežuljaka, izbijamo na visoravan, stajemo da užinamo, pogled puca na sve strane, počinje da pirka vetrić, sve je nestvarno lepo.

Prelazimo na širok makadamski put, okolo su livade, mnogo je mirišljavog planinskog cveća i začinskog bilja. Počinje spust, sada smo na delu koji je posut nezgodnim kamenjem, ali je sve toliko zanimljivo i na svoj način čarobno da mi ništa ne smeta. Javlja se i prvi sumrak, idemo dalje, dolazimo do asfalta, znamo da tu počinje završni deo naše današnje avanture. Stižemo u Pranjane nakon 60 km i 1500 visinskih metara. Društvo pristiže sa svih strana, srećni, zadovoljni, neki umorni manje ili više, ali želja da se opet vratimo ovde je zajednička. A, ja da dodam: mtb-svirači pretočili su ovaj magičan dan u najlepšu pesmu i odu prirodi! Hvala svima na divnom danu, hvala našim mtb prijateljima iz Gornjeg Milanovca što su nas pozvali, okupili, organizovali, što su izrazili želju da i opet dođemo u ovaj kraj. Naša današnja vožnja većinom je išla kroz mioničku opštinu, i pravi je trenutak da sve ljubitelje biciklizma i prirode pozovem da 14.6.2020. dođu u Mionicu, na II mtb-maraton “Stazama zdravlja”. Poziva nas, okuplja i vožnju organizuje naš kolega Goran Miletić, uz pokroviteljstvo Opštine i TO Mionica. Hvala, vidimo se i vozimo opet zajedno! I, šta kažete – ko bi ovakvom izazovu odoleo?!