Vrelina od ranog jutra. Šatore i ostalu opremu smo spakovali i ubacili u kamion koji sve to vozi do našeg sledećeg odredišta. Večeras ćemo spavati u Novoj Varoši, ali, polako, ima do Nove Varoši o-ho-ho, i da se pedala i da se uživa u prelepoj prirodi i usputnim naseljima. Pre čuvene Golubove trubice i znaka za polazak u vožnju, još jednom smo prošetali lepom Ivanjicom i obišli neke od znamenitosti. Tu je i hidrocentrala zahvaljujući kojoj su 1911. godine zasijale sijalice i u ovoj lepoj varoši podno Golije i Javora, i to 20 godina posle Njujorka, 17 posle Beograda, a pre Kraljeva, Čačka i mnogih drugih gradova. Prošetali smo malo obalom Moravice, pa se vraćamo u naš improvizovani kamp i ubrzo krećemo u novi dan i novu avanturu. Juče, u prvom danu, znate kako je bilo. Danas je ponedeljak, 23.6.2014., i drugi dan Čiker-MTB maratona. Idemo.

Družina je na okupu, ispred nas je džip koji nam obeležava stazu, iza nas još jedan koji nam je tehnička podrška. Nakon 20ak minuta pedalanja stižemo do korita rečice, odnosno, rekla bih da je reč o jednoj od pritoka Moravice, koja je poprilično nabujala od proletnjih poplava. Sad tražimo mesto gde je najzgodnije i najbezbednije preći na drugu obalu, da izbegnemo mogućnost upada u vodu, povreda ili tehničkih problema – kvašenje ležajeva, jer, onda tek nastupa “prava”, ali ona neželjena avantura. Inače, ova, 2014. godina, ostaće upamćena po poplavama enormnih razmera koje su došle nakon obilnih padavina i snažnog ciklona koji je zahvatio ove naše geografske predele u maju. Kiše su trajale danima i noćima, a poplavni talasi su nosili sve pred sobom i napravili ogromnu štetu većem delu Srbije. S nekolicinom MTB-drugara bila sam, još na početku tog kišnog perioda, tri dana na Tari, i već tada smo se suočili sa prirodnim silama koje, kada se zainate, ne štede nikoga i ništa, već razaraju sve pred sobom.

Poizuvali smo se, pertle vezali, patike okačili oko vrata, bicikl na rame, pa hrabro i spretno kroz ledenu rečicu. Stopala gaze preko klizavog kamenja, povremeno nas uhvati jača struja, bicikle čvrsto držimo uz sebe, jer se očas “povedu” i krenu u tok reke; rečica nije duboka, tu i tamo doseže do polovine listova, ništa to nije, ali nama je zabavno, igramo se, pomažemo jedni drugima, i ubrzo smo na drugoj strani. Raspoloženje svih nas je odlično, ponovo se obuvamo, pa kroz šipražje pronalazimo puteljak, probijamo se i izvlačimo na zemljanu stazu.

Pedalamo tako sve do Kušića, planinskog sela na obroncima Javora, na 1000 m nadmorske visine. Vazduh je ovde svežiji nego jutros kad smo krenuli iz Ivanjice, okrepljuje, a neki su krakotrajni predah iskoristili da malo i zadremaju. Ipak, kada je dat znak za pokret, svi smo bili spremni da nastavimo put. Sada nam je pod točkovima makadam, traje to, penjemo se sve vreme, i ne znamo kakve nas sve divote čekaju. Prolazimo pored cvetnih livada, ne odolevamo bujnim maslačcima, zastajemo, fotkamo se, uživamo. 

Stižemo u Štitkovo, koje je zbog svojih prirodnih lepota, istorijskog, kulturnog i verskog nasleđa već duži niz godina etno-selo. Nalazi se na padinama Javora i Zlatara, na nadmorskoj visini od 1250 m; okruženo je brdima sa tri strane, u formi štita, te se veruje da je po tome i dobilo ime. Po drugoj narodnoj priči o poreklu imena Štitkovo, kaže se da su se u vreme dinastije Nemanjić meštani ovde bavili kovanjem oružja i štitova. Inače, centralnu poziciju u selu zauzima Blagoveštenjska crkva, zadužbina patrijarha Gavrila. Ispred crkve je česma na kojoj smo se malo osvežili, hladovinu potražili na verandama okolnih kuća, mahom iz XIX veka, i nakon kraće pauze nastavili put.

I, ako je neko pomislio – pa, dosta je za danas, e, nije, ima još, i to baš zanimljivog, lepog, i – rashlađujućeg! Naime, put nas vodi prema Zlatarskom jezeru, do kojeg stižemo preko jedne velike livade, pa se probijamo uskom stazicom kroz šumicu; tu nas organizator upozorava da budemo oprezni jer ima dosta zmija, moguće i otrovnica, i da budemo bučni, tj da pravimo jače vibracije nogama i točkovima, da bi nas na vreme primetile i šmugnule u nekom drugom pravcu, dublje u šumu i žbunje. Formiramo kolonu, idemo jedan iza drugog, sad izlazimo iz šume, i – pravo pred jezero i most! Ali, kakav most! Žičani, dug 114 metara, izgrađen početkom šezdesetih godina XX veka u jednom od najužih tesnaca u klisuri Uvca; podignut je baš iznad stare drvene ćuprije preko koje je vodio put od sela Javora i Čemernice prema Novoj Varoši.

Most je za sve nas bio zanimljiv i atraktivan, a prelazili smo ga postepeno, da ga ne bi previše opteretili. Prvo je prešao Golub, glavni u organizaciji maratona; očigledno da je hteo da se uveri da je sve u redu, da most nema nekih vidljivih „falinki“. Po prelasku na drugu obalu većina se poskidala i uskočila u jezero, na kupanjac, a meni je bilo zanimljivo da fotografišem i promatram ostrvce na sredini jezera na kojem je bio krst.

Kasnije sam saznala i celu priču, a kreće od toga kako je ovde podignuta brana koja je ukrotila tok Uvca, i tako je nastalo Zlatarsko jezero, koje se punilo 30 dana. Na delu teritorije koje je sad pod jezerom nekada se nalazilo i Dumbelsko brdo, na čijem vrhu je svojevremeno Mileševska eparhija podigla krst, a u podnožju brda nalazilo se groblje. Zlatarsko jezero je dubine oko 70 m i nije u potpunosti potopilo Dumbelsko brdo, tako da vrh brda sada „viri“ i liči na ostrvce, a meštani sela Puljci, „u spomen na potopljenu crkvu Svetog Jovana Preteče i duše onih koji počivaju u dubinama“ podigli su na steni krst visine 6 metara, koji se i izdaleka odlično vidi.

Početno uzbuđenje mojih drugara kada su se „dočepali“ hladnjikavog jezera i poskakali da se osveže uskoro je iščezlo, jer im je ipak, nakon nekog vremena, postalo hladno. „Mi bi da izađemo iz jezera“, viču. „Pa, izađite, ko vam brani“. Dobacujemo nas dve sa obale. „Ali, goli smo, a i skupili smo se baš od hladnoće, bolje da prošetate malo dok mi izađemo i obučemo se“. „Eh, kakvi ste.. Pa, dobro.. Evo, idemo da šetamo“. Uskoro se šetnja pretvorila u još pedalanja, sve do Nove Varoši, pa obroncima Zlatara do hotela “Panorama”. Još jedno podizanje kampa, još jedna lepa, prijatna, zvezdana noć.