I, što bi rekao moj tata: Zašto si išao, ako te nisu svi videli da si bio?! Tog nas je martovskog dana cela šuma i čula i videla, orio se Rudnik od našeg smeha! Pod nogama se valjalo još prethodne jeseni popadalo lišće, sada zarobljeno među proplancima i razbacano po puteljcima. Ova je naša pešačka akcija…
Category: Planinarenje
Vuk na Stolovima, u svojoj prvoj planinskoj avanturi
Nedelja je, 11. februar 2018., i tradicionalni zimski uspon na Stolove, u organizaciji PD „Azimut“ iz Beograda. Autobus baš pun, a naš vodič Vlada Radivojević u svom „pozdravnom govoru“ lepo reče: „Auuu, šta vas je, baš ste svi došli! Vi, kad dođete – dođete, a kad ne dođete, pola vas nema…“. Znamo svi šta je…
Otvoriše nam se dveri raja: Rajac-Suvobor-Danilov Vrh u vrtoglavom zagrljaju
Benigna paroksizmalna poziciona vrtoglavica. Kakav vrtoglav naziv za nemilosrdno ograničavanje skakutanja po krevetu, tj naglih promena položaja, tj lezi na leđa i ne vrti se! Ma, da li vi meni verujete?! A, bilo baš dobro, lepo sam sanjala: da sam na dalekim visokim vrhovima, dotad neosvojenim, a glavom u zamamnim oblacima… Ne bih da prekidam,…
Đerdapska klisura – dan drugi: Kroz kamena vrata Valja Prerasti, na Staricu, pa po blago u Rajkovu pećinu
Lepo jutro u Tekiji, buđenje pored Dunava. Juče smo bili s rumunske strane, penjali vrh Treskavac i vidikovac Ciucaru mare. Uveče smo prešli preko Đerdapa i veče proveli u kafani, u nezaboravnom druženju uz ribu i vino. Jutros, drugog dana vikenda, u društvu beogradskih planinara pijem svoju prvu nes i pripremam se za današnje pešačenje….
Homoljska magija i opet na našoj strani
O, Čoveče, jedva smo se nekako uspentrali do Ceremošnje! Nakon što smo se odvojili od magistralnog puta Požarevac-Majdanpek asfalt je bio očajno loš, sa teškim napuklinama, odronima, klizištima, i isprekidan našim povicima neverice. Dakle, na šta sve naš narod pristaje, i u kakvim uslovima živi! Da li je moguće da su nam čula toliko otupela,…
Jablanik, Medvednik, i Drvo Ljubavi – kao odličan putokaz u snežnom danu
Ako išta mrzim, to je sneg u gradu. Ako išta volim, to je planina pod snegom. A, malo više od toga, volim sebe u belom okruženju. Ni kišu ne volim. Ja sam ona Štrumfeta koja sve mrzi. I ljuti se. I traži da joj se ugađa. I da je se voli. Sve je to zbog…
Ramska nas je tvrđava ispratila, Dunav nas je gledao, peščara nas je vodila: Idemo dalje, Život zove!
Kamen koji se kotrlja niz planinu zaustaviće se tek kad dođe do njenog podnožja. Jaka je to sila, skoro pa nezaustavljiva. Nekad povuče za sobom još neki kamenčić, grumen zemlje, busen trave. Dok dođe do dna mnogo se toga nakupi, više ni ne liči na onaj kamen koji se obrušio s vrha. Kako sad ići…
Saga o Maljenu, o neuhvatljivosti trenutka
Dakle, kakva godina! Možda još nije vreme da se sumiraju rezultati, još malo ove, nazovi Stare, je pred nama. Da li i da je zovem – Stara? Pa, gde Stara, kad mi je donela toliko lepog, novog, mladog, toliko divnih početaka, veselja, novih poznanstava, prijatelja, biciklističkih i planinarskih akcija?! Kako Stara, kada je mladost i…
Melodičnim korakom kroz Subotičku peščaru, uz lake zvuke violine
Da li je Vivaldi, kada je stvarao „Četiri godišnja doba“, zimu zamišljao ovako kako smo je mi doživeli ovog kasnodecembarskog dana? Dok zvuci violine stvaraju ugođaj oštrine leda koji pucketa, a samo najhrabriji prelaze zamrznutu reku, naša je stvarnost mnogo drugačija. Ako sada očekujete okrepljujući severac, da razbudi omamljen zimski dan, da orkestrirano povede zanosne…
Prvo na Babu, pa nekadašnjom prugom uskog koloseka, poput “Ćire”, padinama Samanjca
Ovoj je pešačkoj akciji prethodila priprema, ali ne ona kondiciona, već nekako emotivna. Naš vodič Vlada je najavio 25 kilometara “okolo-naokolo Rtnja”, i brojne planinske đakonije. A ja, ni sama ne znam zašto, kad god se približavam Rtnju uvek me obuzima neka slatka drhtavica, preplavi me fina tenzija. Rekla bih, po ko zna koji put,…
Šta sve može jedna Nedelja: red Maljena, red Maratona, malo od Kraljevog stola, pa do Tometinog Polja. Savršen zimski dan!
Sneg je počeo da pada negde kasno sinoć. Nekada je to bio znak da iz podruma izvučem sanke, “uprtim” decu, i pravac – najbliži brežuljak. Te prve pahulje izvlačile su iz zimske letargije i budile novu iskru života. Pa i kad se na momente “dohvatim” svojih mlađih dana, uvek je tu prisutno ushićenje i želja…
Navedi vodu na svoju vodenicu, i dođi u Melnicu
A, možda je bilo i malo magije? Danima je kiša padala nesmanjenom žestinom. Ogromna vlaga, magla, hladno je, ružno i tužno. Pa, to je normalno za novembar, reći ćete. Verovatno i jeste, ali je normalno i da malo prestane, da se zemlja prosuši, da na granama ostane još po koji šareni listić, da se oblaci…
Đerdapskim vrhovima, s pogledom na Dunav… Voli me na moj način
U jednoj od Vladinih najava za ovu akciju, pisalo je: Čokanj Njalta. Čokanj od čokanjče? Pitala se ja? Dakle, biće negde i čokanjče! Odgovor se nametnuo sam po sebi! Ma, naravno da se nisam zbog toga prijavila za ovo pešačenje, znam ja da može dobra „domaća“ da se „potegne“ i iz flašice zadenute za planinarski…
Đerdapskom klisurom, kroz Rumuniju i Srbiju: šta nam to Dunav šapuće… Deo I
Dva praznična dana s planinarima Moje planinarske cipele samo što ne progovore. Blatnjave, izgrebane, izudarane. Koje li su bitke one vojevale, s kakvom su se vojskom sudarale? A, opet, na kraju, ili na početku, i bečki valcer na lepom plavom Dunavu igrale. A, kako je bilo… Nedeljno jutro i polazak put Rumunije. Prelazimo granični prelaz…
Malički žirevi i kanjon Panjice: u vinu je istina
Buđenje u neobično toplo ivanjičko jutro, ali je lepa vetrovita noć ostala u mislima s nesmanjenom svežinom. U vinu je istina, rekli bi stari Latini, pa, hajd’ da se ne lažemo, prijalo mi je sinoćnje kafansko druženje, a bend koji je svirao doimao se poput izvanredno uigranog četverca. Šetnja obalom Moravice rasterala je koprenu duvanskog…