Mali i Veliki Vitorog (1906 mnv), ili, narodski: Vitorozi

“Šta ja mogu, kada srce sanja, moj Vitorog i dolinu Janja”… Kroz misli mi se provlače stihovi iz pesme grupe “Vitorog”, dok sneno pružam ličnu kartu policajcu na granici sa Republikom Srpskom. Već nakon desetak minuta naš kombi hita prema Bijeljini, Banja Luci, i dalje ka Šipovu, gde stižemo oko 6 sati izjutra. Tu nas…

Ahmica

Konačno smo prešli granicu i ušli u Crnu Goru. Prošla je ponoć, vedro je, mesec je pre 3-4 dana bio pun, i reklo bi se da još uvek nije izgubio na snazi. Raspoloženje u autobusu je odlično, bez obzira što smo već nekih 7 sati na putu. Organizator ovog putovanja je Vlada Radivojević, planinski vodič,…

Hajla

“Gde ćemo da pijemo kafu? Jel’ se Milutin probudio, da kuvamo i za njega?” Sneža namešta frizuricu, uzima ranac, u drugoj ruci joj šolja sa mirišljavom tečnošću, spremna sam i ja, a sad ćemo i Milutinu da pokucamo na vrata: “Čekamo te ispred katuna, ponesi ranac i šolju. Ovde, u domu, jeste lepo i prostrano,…

Krstatac i Bogova vrata – udruženi teraju zle čini

Odlična energija. Bezbrižan dan. A, kad malo razmisliš, sve je to dostižno – ili ako si siguran u sebe, u ono što radiš, u sve ono što iza toga stoji, ili si malo “otkačen”, pa si i opet siguran. Uglavnom, volim tu dozu sigurnosti jer nadjača onu drugu stranu, i povede me putevima kojima se,…

Rakobarski vis – i kako smo se uklopili u savršenstvo dana

Čuli ste za ples na kiši – a, da li ste čuli i za ples pod užarenim letnjim suncem? Shvatili smo – važno je da se pleše! I, evo nas u Istočnoj Srbiji. Polazna tačka našeg današnjeg putešestvija je selo Rakova Bara u Braničevskom okrugu, koje spaja Golubac i Kučevo. Vođeni tim “duhom spajanja” i…

Gvozdačke stene – energija koja te prenosi u drugi prostor i vreme

Krov se nakrivio, jedna strana klizi, kao da je i dalje pod teretom teškog snega koji ga vuče u bezdan. Crepljike se odvajaju poput kapljica sa ledenica koje se tope pod prvim prolećnim suncem. Ispred kuće je ”veranda” napravljena od naslaganog kamena, i stari šporet sa sulundarom bez dima. Njih troje sede na tronošcima, simbolu…

Čičak trejl 2021 – trčanjem po zdravlje!

Istina, može da se kaže – ovo je već bilo prošle godine, pa šta, sad već znamo i gde su ta brda iznad Višnjice i kakve lepote kriju; pa šta, pandemija kovida 19 traje već godinu dana, šta tu ima novo, ko to još ne zna, … I tako… Uvek će neko nešto da kaže,…

Višnjica je rod rodila

Oooo-paaaa!! Ova staza vodi pravo u more! I ova, i ova… Ma, nije baš tako, samo nam se čini, ali je, bez obzira, jako lepo. I, nije more, to je Dunav – reka zvana Naše More. A, mi smo na brdima iznad Višnjice, naselja na desnoj obali Dunava, udaljenog od centra Beograda nekih 7-8 km….

Avalskim padinama, do jezera Oaza. A tamo zeka…

Sneg je padao celu noć, ujutro se pojačao, a mi jedva dočekali: zaželeli se beline, čistote, skloništa od buke, virusa, zagađenja. I, zato – pravac Avala! Nije nam daleko, a nije nam ni teško, radujemo se danu na planini. U stvari, sa najvišim vrhom na 511 mnv, Avala je pre brdo nego planina; mi danas…

Saga o Veleži – emocije s planine (III deo)

Ako ste propustili prva dva dela Sage o Veleži, evo ih: prvi deo, i drugi deo Prvi metri spusta sa Botina, najvišeg vrha Veleži, kao da su nešto hteli da nam kažu – jedino što mi nismo bili spremni da ih slušamo. Nestrpljivi, ko zna zašto, odlučno smo krenuli prema dubinama planine. Stala bih da…

Saga o Veleži – emocije s planine (II deo)

Ako se propustili I deo Sage o Veleži – evo, ovde je. Jutro u Nevesinju je vedro i hladno. Pripremamo se za uspon na Velež i nadamo se lepom danu. Šta obući, šta poneti od hrane, koliko vode – mnogo je pitanja, ali jedno se ne postavlja: kakva nam treba obuća. Pa, kakva bi trebala,…

Saga o Veleži – emocije s planine (I deo)

Rajko i ja koračamo jedno pored drugog. Noć je, čeone lampe smo odavno upalili. U planini smo od jutros, sada se spuštamo i prevaljujemo poslednje kilometre padinama Veleži. Pod nogama nam je krupan makadam, oko nas šuma i tama. “Da li si umorna?” Pita me Rajko. “Umorna? Ne znam. Nekako se osećam tupo. U stvari,…

Crvanj planina, i – mori li vas Zimomor (1920 mnv)?

Nisu moji snovi, nije prizor iz mašte: ja sam na Tibetu! U stvari, ja sam na hercegovačkom (evropskom) Tibetu, jer baš tako zovu prostranu visoravan Morine na koju smo se iskrcali. I, nismo “pali s Marsa”, nismo Tibetanci, nismo… Nas dvadesetak smo planinari, vođeni vodičem Vladom Radivojevićem, hladnog oktobarskog jutra pristigli iz Beograda. Celu noć…

Tičje polje pod velom tradicije

“Ako mala imaš volje, u Tičje dođi polje!” I, zar je trebalo nećkati se… Neee, nikako! Volja, ljubav, želja, namera, poziv PD “Krug” i vodiča Milana Vojnovića – i evo me u autobusu na putu za Sjenicu, sa još 50ak planinara. Početak oktobra, vreme odlično, neobično toplo, epidemija virusa covid19 trenutno u popuštanju, i pre…

Beljanica, stazama kojima se ređe (teže) ide: Stenjkin kamen i Krivulja

Na akciju smo krenuli praćeni zvucima konjskih kopita. Uporedo s konjem i konjanikom išao je traktor. I, javljaju se fleševi iz detinjstva, i moj deda Dragoljub, koji je prodao konja da bi kupio traktor – “i to Fergusona”! “Ali, zašto? Zašto?! Nemoj Groma da nam uzmeš!!” Jedva sam, kroz suze, progovarala, i molila dedu da…