Evo nas na Žabljaku, u kampu “Kod Boće”. Dan je 29., jun 2017. Raštrkali se, kud koji. Sneža i ja na spratu “zidanog objekta”. To je, uglavnom, naziv za sve ono što nije šator. Do naše, još jedna, muška soba. Džentlmenski nam prepustili kupatilo, a verovatno i njima lepše kad uđu posle nas, pošto obavezno…
Category: Maratoni
Biciklistički maratoni
Četvrti Čiker dan: preko Vodene Poljane i Zlatara, pa “niza stranu”, do Pljevalja
Znate ono, kad se ujutro probudiš mrzovoljan, pa odmah nađeš i neku stolicu da još malo odmoriš, pa se prebaciš u fotelju, i s daljinskim u ruci usmeriš prema TV ekranu, tupo zuriš u tu, još tuplju napravu, povremeno do tebe dopru reči voditeljke, i neke najnovije, naravno, loše vesti… Ostatak dana jedva da si…
U trećem, “nebu pod oblake” Čiker-danu, sve do Zlatara
U kampu na Zlatiboru nama skoro kao kod kuće. Vrlo prijatna atmosfera, lepa, negovana travica za postavljanje šatora, prateći zidani objekti sasvim korektni, čisti. Sinoć smo se, po završetku drugog maratonskog dana, okupili u trpezariji, uz Sarine palačinke. U pravom trenutku pridružio se i Kuša, nekrunisani Kralj palačinki, čovek nadaleko poznat ne samo po svojoj…
Čiker mtb maraton 2017.: Prvi dan u znaku NJV Dragačevske Trube
Nisam baš sigurna da li je iznenađenje, da se Čiker MTB maraton 2017. vozi osam dana, a ne kao dosadašnjih šest, za mene, u prvom trenutku, bilo dobro ili ne. Čini mi se da sam se malo štrecnula, i rekla: “Uuuuhh”. Ipak, naučila sam da više sebi ne postavljam pitanja “Da li ja to mogu?”,…
Čiker MTB maraton 2013, pazi kad i babe mogu! Deo I
Ah, šta sve babe mogu i znaju! Prebiram tako po pasulju, odvajam loša, isušena zrna na jednu, ona zdrava, lepa, sjajna, na drugu stranu. Posao više nego dosadan, čista gnjaveža. Ali, sad ću da nađem način da se zabavim! Sećam se kad mi je svojevremeno mama davala u zadatak da perem tatine čarape; nije htela…
Šesti dan, i završnica Čiker MTB maratona 2016: Pljevlja – Pavino Polje – Bijelo Polje
Prvi je jul, jedan od onih dana koji je toliko ispunjen doživljajima i emocijama, da se čudom ne možeš načuditi kako tvoje telo i tvoja duša sve to mogu da poimaju. Razmišljaš gde ćeš sve to da pohraniš, i kako od zaborava da sačuvaš. Za zaborav se ne plašim, ovakvi su dani neretko okosnica onoga…