Biciklisti na „Rimskim danima“ u Hrtkovcima, festivalu dobre volje i divnih ljudi

Čekala sam, čekala sam, dragog čitav dan, da mi noćas svrati, ljubav da mu dam..“.. Ma, jes’, kako da ne, nikoga ja više ne čekam, šta je bilo – bilo je! To „stanje zvano čekanje“, to je najbolji način da te neko drži „zarobljenim“. U stvari, zarobljavamo se sami, svojim prepuštanjem, popuštanjem, nečinjenjem.. A, onda nam neko drugi kriv?!

Nemojte da vam iko bude kriv, nađite način da svoj život „uzmete u svoje ruke“! Moj se život uveliko i nabolje promenio s mojim ulaskom u svet biciklizma. Dobro je povremeno zastati i osvrnuti se na događaje koji su te doveli do sadašnje pozicije. Istina, tu više ništa ne može da se promeni, ali može da se dobro iskoristi, i pažljivo se i mudro isplaniraju naredni koraci. U mom osvrtanju, ja dođoh do jednog lepog jubileja. Ove, 2017., 10 je godina kako sam poželela veću promenu u svom životu. Te 2007.,, možda davne, ili ne, shvatila sam da ja to mogu, i počela da razmišljam kako to da ostvarim. Jedna jedina misao me je vodila: sloboda! Šta je sloboda, kako je ko doživljava, kome koliko treba: sve je to individualno, diskutabilno, filozofski, kako god. Odgovorite sami sebi na to pitanje. Ni meni ne treba niko da odgovara na ovo moje. U tom trenutku, za mene je sloboda značilo da se vratim sportu, da što više vremena provodim u prirodi, da sam s ljudima s kojima delim istu strast i neopterećenost raznim klišeima… Kako poželeh, tako i ostvarih! Sve te moje želje prikazale su se i materijalizovale kroz jedno: bicikl! Bicikl je sloboda!

I, malo po malo, počela sam da ostvarujem svoje snove. Prelomna mi je godina bila 2011. Tada se moje bavljenje biciklizmom intenziviralo, i krenula sam u prve duže, jače, i atraktivnije ciklo-ture. Te je godine septembar bio jako lep, sunčan, topao. Goran i ja pravimo planove gde ćemo za vikend. Tu nam se „umešaše prsti“, tj telefonski poziv mog brata. Kaže, on i naša majka dolaze za vikend, iz Zagreba, u Jadransku Lešnicu, selo ispod Cera, da dva-tri dana provedu s maminom familijom. „Dođite i vi, pa da budemo zajedno“, kaže, a ja kažem: „Važi, mi ćemo iz Beograda biciklom, nekih 135 km do tamo. Vidimo se u selu“. Pred polazak na put bacih pogled na jedan biciklistički sajt: vidim, neko od naših prijatelja je“iskopao“ informaciju o održavanju manifestacije „Rimski dani“ u Hrtkovcima. Hrtkovci su selo u Sremu, na nekih 18 km udaljeno od Šapca, a od Sremske Mitrovice i Rume oko 16. Ideja nam je da, u povratku za Beograd, napravimo koji kilometar više i vidimo šta to Hrtkovčani imaju da nam pokažu… Zvuči baaaš zanimljivo! Ali, prvo malo da se družimo s familijom.

Moj brat i ja

Vrelo subotnje prepodne, i nas dvoje bez problema, malo i vetrom pogurani, stižemo u Lešnicu. „Mi došli autom, još uvek imamo novaca za gorivo! A, vi, vi biciklom… Aha, jasno je“… To reče moj brat, i zakoluta očima. Trebalo je to da bude neki dobar štos, šta li… Tu Goran ispriča jednu anegdotu, o njegovom prijatelju Nikoli – biciklisti, koji je otišao da obiđe familiju, naravno, biciklom. Okupili se, proćakulali, pa došlo vreme i da se Nikola vrati kući, kadli ga domaćin odvoji na stranu, da niko ne čuje šta će da mu kaže, te mu onako potiho, sa saosećanjem i razumevanjem reče: „Znam ja šta je besparica, nije to nikakva sramota, nego da ti dam neki dinar, da se ne mučiš, i kući se lepo, ko čo’ek, vratiš autobusom..“. A, ja ponosna što sam se „dokotrljala“ na Točkovima Što Slobodu Znače, pa sam kasnije čak i svečano prodefilovala selom!

Rimski dani u Hrtkovcima

Došla i nedelja. Vrućina skoro pa nesnosna, ali računamo na „vazdušno hlađenje“ koje imamo gratis kod svakog okretaja pedale. Već smo na drumu, i blizu Hrtkovaca. Zastali malo u hladovini, jedemo grožđe, baš prija. Što smo bliži centru sela, gužva je sve veća, sve je više naroda. Atmosfera baš dobra, odlične vibracije! Pogledamo se, sviđa nam se sve što vidimo. Centralnom ulicom idu devojke i mladići, odeveni u rimske kostime. Njihovi se kostimi sastoje od tunike i ogrtača – toge. Toge su posebno atraktivne. U rimsko doba se smatralo nepristojnim na ulicu izaći samo u tunici, kratkoj ili dugoj, potpasanoj ili ne, zavisno od društvenog statusa onoga koji ju je nosio. Zato se nosio i ogrtač – toga, što je bilo pravo svakog rimskog građanina, uključujući i oslobođene robove.

"Rimski dani" u Hrtkovcima

Lepa "Rimljanka"
Lepa “Rimljanka”

Bicikle guramo pored sebe i polako prolazimo kroz svečane špalire. Skrećemo u ulicu desno, da se postepeno „izvučemo“ iz vreve i nastavimo naš put. I dalje znatiželjno gledamo na sve strane, i baš smo zadovoljni što smo sebi dali šansu i ovde se obreli! Pred dolazak ovamo pročitala sam da su „Rimski dani“ nastavak starorimskog festivala „Ludi Romani“, kojim se, uz iće, piće i muziku, proslavljao završetak rodne godine. U želji da se široj javnosti prikaže bogastvo prahistorijskog arheološkog nalazišta Gomolava, kod Hrtkovaca, na levoj obali Save, „Udruženje „Rimski dani“ je 2010. godine, a pod pokroviteljstvom Opštine Ruma, zaživelo ovaj lep običaj i manifestaciju. Sam lokalitet je pod zaštitom države kao arheološko nalazište od izuzetnog značaja. Ipak, u vreme visokog vodostoja ugrožen je rekom Savom, koja ga u značajnoj meri spira. Ne znam da li je tu moguće išta učiniti, ali redovno, preko fejsbuka, pratim „vapaje“ meštana kojima je stalo do Gomolave, i u kojima pozivaju da se pomogne u očuvanju ovog nalazišta.

Idemo kaldrmom, bučno je, što od drmusanja naših natovarenih bicikala, što od gomile razdraganih Hrtkovčana i njihovih gostiju. Odnekud se i muzika čuje, i bućka se kotlić. Rimska dvokolica, izrađena od drveta, i sa detaljima od gvožđa, zauzima počasno mesto. Kažu da se u ta davna vremena razvio običaj ritualnog sahranjivanja, tj uz pokojnika su pohranjivana i njegova kola, radi „lepšeg i komotnijeg putovanja na drugi svet“.

Usred te gužve i uzavrele atmosfere, u jednom se trenutku zaorilo: „Biciklisti! Ljudi, pa odakle vi idete?! Odmorite malo, budite naši gosti“! Osvrnemo se, i, vidi, stvarno se nama obraćaju! Već nakon nekoliko trenutaka sedeli smo ispod suncobrana, udobno zavaljeni u stolice. Ispred nas sremske ponude, ko iz priče: „Stočiću, prostri se“… Ajoooojj, kakav kulen, čvarci, kakve đakonije… Uh.. Pa, šta još da poželim?! Nikola-Nik Orlović, nastavnik fizičkog, kaže: „Samo reci! Može muzička želja“? Nastavnik fizičkog, kažeš, pa onda znaš i da plešeš, kažem ja. U pozadini čujem na radiju neku disko-muziku, te dobih ideju: jesmo na rimskim danima, ali može jedan disko? Može! Te mi tako „raspalismo“ disko-ples! Obrni, okreni, bilo odlično! Ali, bila i vrućina.. Sve to je fotoaparatom zabeležio Saša Grdić, fotograf iz Platičeva. Na kratko je brigu o gulašu koji se krčkao prepustio Višoj Sili koja će da ga čuva, i pridružio se nama u jednom veselom razgovoru.

Malo još seli da predahnemo, pa da krenemo kući. Ima još da se pedala, i ne bi trebalo baš previše da se opuštamo! Jedva se nekako raziđosmo od naših domaćina, prilegli smo odmah srcu i mi njima, i oni nama. Obećali smo da ćemo i opet doći, i da ćemo se pridružiti i svečanom defileu gostiju i učesnika, koji ide sve do arheološkog parka Gomolava na obali Save. Ovom prilikom to nismo uradili, a mislim da nije tada ni bilo to tako sređeno kao što je sada. Program koji se nudi na antičkoj bini, izlaganje narodnih rukotvorina, atletske stare discipline – gađanje lukom i strelom, praćkom, obrada gline i pečenje grnčarije, klesanje kamena i tkanje, vožnja rimskom dvokolicom, mačevanje sa Pretorijancima, sve to zaslužuje da i opet odemo i družimo se s divnim i gostoljubivim Hrtkovčanima.

Ako se pitate da li smo Goran i ja ponovo bili na „Rimskim danima“, odgovor je: Da, bili smo! I to kad nas niko nije očekivao, jer je vreme bilo izuzetno loše, kiša je nemilice padala ceo dan, temperatura je bila bliža zimskoj, nego ranojesenjoj. Ipak, naše su molbe uslišene, i onog momenta kad je kiša prestala, a neobazirući se na hladnoću, jak vetar i mrak koji se bližio, Goran i ja smo, biciklima, kako drugačije, došli među prijatelje!

Doći ćemo i opet, a, evo, pozivam i vas, da zajedno napravimo jednu lepu ravničarsku vožnju i druženje sa Hrtkovčanima, na obali Save!

Fotografije su iz lične galerije Nikole Orlovića, i preuzete sa FB strane “Rimski dani”, uz odobrenje. 

Zvoncajte