Nekoliko godina za redom na biciklu sam pratila mog prijatelja Luku dok trči Beogradski maraton, ili polumaraton, kako kad. I svaki put njegov uspeh i sreću doživljavala sam i kao svoje; emocije koje su se nakupljale duž trase obavezno bi kulminirale na cilju, kada bih osetila neverovatno ushićenje što sam i opet bila deo ove predivne manifestacije koja čini da budemo bolji. Da, tako sport utiče na nas, a posebno ova trka ulicama Beograda, koja ujedinjuje, oplemenjuje, gde znani i neznani bodre jedni druge, ne daju da poklekneš, gde svaku prijateljsku reč osetiš kao nadahnuće, i koja te još više približi cilju.
I otplačem svaki put mnoge Lukine kilometre, njegovu bol kada trči povređen, njegovu radost kada mu je korak lak i poletan. I čekam njegov osmeh, klimanje glavom i namigivanje, kao znak da je muka prošla, da je kriza prevaziđena, da snažno grabi prema cilju. I požurim tada prema Terazijama, da ga gledam kako ulazi u cilj i podiže ruke u znak pobede, a oko vrata mu i opet finišerska medalja! I, zaista, Beogradski je maraton uvek u znaku pobednika!
I upravo te, 2019., predkovid godine, obećala sam sebi da ću trčati na sledećem Beogradskom maratonu, i da će ta predivna medalja biti i moja! Želja mi je bila i da mi se u tome pridruži moj stariji sin, koji se i sam „zarazio“ trčanjem.
Na žalost, naredne, 2020., Maraton nije održan zbog pandemije kovid19 virusa, ali došla je 2021., virus je u posustajanju, i odlučeno je da se Maraton održi! I sreća i briga za mene i mog sina, jer smo u ovo proleće ušli prilično nepripremljeni za trčanje, ali ipak ne odustajemo, jer ovu ćemo trku trčati srcem! I, uspećemo!
Sa meteorologom i maratoncem, Nedeljkom Todorovićem, pred start Maratona
Nedelja, 6. jun 2021., rano je jutro, pripremamo se i krećemo prema startnoj zoni. Trka će, kao nikada do sada, krenuti prilično rano, već u 8.00 časova zbog predviđene velike vrućine i vlage. Prognoza kaže da će biti i kiše. Prilično je toplo već u 6.30, kada smo krenuli iz našeg Zemuna prema Trgu Nikole Pašića, gde je predstartna zona i mesto za presvlačenje i ostavljanje stvari. Na Trgu sam ugledala meteorologa Nedeljka Todorovića, koji je ujedno i trkač-maratonac, prišla mu rečima da sam slušala njegovu prognozu za ovaj dan, a on je dodao da oni koji trče polumaraton (21.1 km) sigurno neće da pokisnu, a maratonci (42.195 km) mogu eventualno da očekuju petominutni pljusak negde oko podne… Što i nije tako loše, kiša može čak i da prija kad se telo užari od napora.
Nestrpljenje pred start raste, sve je više trkača, predivnog sportskog sveta. Srećemo prijatelje, poznanike, drugare sa planinarenja, biciklizma, svi su došli da uveličaju ovaj dan. Nasmejani smo, fotografišemo se za uspomenu, raspirujemo tremu. Konačno, u 8.00 dat je znak za start; najpre su krenuli maratonci, a zatim i mi, polumaratonci. Organizatori kažu da nas je oko 6000. Isprva je malo veća gužvancija, ali znam da će ubrzo svak’ zauzeti svoju poziciju i da se sigurno nećemo „sudarati“. Moj sin Nemanja i ja smo krenuli zajedno, ali već nakon početnih petstotinjak metara sam mu, kao iskusnija, rekla da se razilazimo, savetovala ga da ne prati nikoga i ničiji tempo, da ne dozvoli da ga iko „povuče“, da trči svoju trku, svojim tempom, da dobro rasporedi snage i da se vidimo na cilju. Sad kad razmislim, i nisam brinula; već sam ga ranije dovoljno savetovala, „znamo se“ dugi niz godina, odavno smo stekli poverenje jedno u drugo, i sada možemo jedino da „dobijemo“. Kao porodicu, ova će trka da nas još više približi, u to sam sigurna, svi su danas uz nas, i jačaju svaki naš dah i korak. Dakle, sigurno “dobijamo”! A, tu je i jedna mala devojčica, koja proviruje iz maminog stomaka, zna i ona da njeni tata i baka trče i za nju, za njen srećan skorašnji dolazak na Ovaj Svet! I, očekujemo da nas sledeće godine bodri pored staze, a neke tamo godine da trči sa svojim tatom, u „bakinim patikama“, da ojača i sebe i svoju porodicu!
I praćeni najlepšim mislima, nošeni ljubavlju i podrškom, istrčali smo svih 21.1 km! Trenutaka slabosti nije bilo, korak je bio lak, poletan. A, Beograd je i opet pokazao veliko srce i snagu koju je prelivao preko svojih trkača. Zato, dobro ti zdravlje i napredak, Divni Grade, podržavaj i voli uvek svoju divnu decu, i spremno i s osmehom dočekuj nove naraštaje!
Vidimo se i opet, naravno! Ojačani, obećali smo!