Odnesoh pre dva-tri dana moje stare “kišne” pantalone šnajderu da od njih napravi bermude, tek toliko da pokrije… hm… isturene delove tela koji obavezno stradaju kad se vozi bicikl po kiši. Odnosno, tada se uložak biciklističkih gaća pošteno natopi vodurinom i svime onim što pokupimo usput sa asfalta ili šumskih puteva, i bude baš neprijatno. I tako, kažem ja majstor-Iliji šta mi je na umu, a on me blago pogleda, pa tonom mudraca, i vrlo trpeljivo, možda malo i prekorno (ili mi se to samo učinilo), reče: “A, zar baš mora da se vozi po kiši?!” Eh, majstore, ne znaš ti šta je Čiker maraton i kako se kalio čelik…

Ko je bio na Čiker-mtb maratonu 2018 sigurno nikad neće zaboraviti sve one dane u kojima smo vožnju započinjali pod neprozirnim svodom teških olovnih oblaka, gde su nam pogledi bili skoro isključivo iza zavese od kiše, uši zaglušene bolnim stenjanjem lanaca, a misli nam povremeno preplavljivao nespokoj, poput planinskih rečica koje su se nekontrolisano obrušavale prema nama. Nisu to bili “samo” dani: bile su to minute i sati koji su u svom neprekinutom nizu stalno donosili novine i iznenađenja. “Prepoznavali” smo se kao nikada do tada: neko je noge obavijao providnom kuhinjskom folijom, i tako se štitio od vlage i hladnoće; kod drugih su iz patika virile kese iz samoposluge; nekolicina je imala pelerine koje su, prebačene preko rančeva, na leđima pravile specifične “grbe”,.. A, vlažan šljunak je podjednako poigravao ispod svakog točka, i tu nije bilo razlike. Nizali su se kilometri, prošlo je nekoliko mokrih dana, jedinstvo naše povelike Čiker-mtb skupine je jačalo i spremno smo se suočavali sa svim nedaćama, i izlazili kao pobednici iz svih neprijatnih situacija. Sve smo se više okretali suncu i s radošću ga i dočekali.

Posebna je impresija bio put do manastira Ostrog; taj dan ćemo sigurno svi pamtiti i prepričavati ga do u nedogled. Pa i kad smo se penjali obroncima Rumije, a sve “prateći” Skadarsko jezero i predivna ostrvca kojima je ukrašeno, skoro svima su se identične misli rojile: ovde smo zahvaljujući našim zajedničkim ljubavima i strastima: prema ljudima, prirodi, putovanjima, avanturama i novim destinacijama.. I… zaslužili smo najbolje!

A, sada je vreme da se okrenemo VIII Čiker-mtb maratonu, koji će zvanično trajati od 23. juna do 02. jula 2019. Krećemo iz grada-domaćina, Kraljeva, a maraton, nakon osam uzastopnih mtb-dana, završavamo na obali Jadranskog mora, u Tivtu! Čeka nas 600tinjak impresivnih kilometara i 11000 visinskih metara! Dakle, stižemo i daleko i visoko, i u tome i jeste specifičnost Čiker-maratonaca: spremni i za lakše i teže deonice, za nesvakidašnje fizičke i mentalne napore, za odlično druženje sa već poznatima – “prekaljenim” maratoncima, za nove prijatelje, za one koji će se po prvi put u ovome oprobati – uvek su tu da bodre i savetuju, da pomognu kod tehničkog problema, da pruže podršku u trenucima kad počne crvić sumnje da te nagriza jer misliš da ti to nećeš moći, pa pomišljaš i da odustaneš… Sve to krasi Čiker-maratonca!

Ove godine ćemo posetiti mnoga mesta u kojima ranije nismo bili, ali, na moju veliku radost, ponovo ćemo ići u Sjenicu i Pavino Polje gde smo pre nekoliko godina doživeli prelep, vrlo srdačan, emotivan doček od strane meštana. Radujem se i manastiru Studenica, i Novom Pazaru, prijateljskom Prijepolju i manastiru Mileševa gde ćemo konačiti, Kolašinu, Beranama, Podgorici, Cetinju i Tivtu, gde ovogodišnji maraton i završava.

Želim svim učesnicima maratona da im nadolazeći Čiker-dani budu ispunjeni odličnom, nesputanom energijom, da se bolje upoznaju sa sobom i svojim mogućnostima, da pomere granice svoje fizičke i mentalne izdržljivosti, da upoznaju mnogo dobrih ljudi, da im svaki Čiker-dan donese sunce, radost i dobre vibracije. I da su uvek s najboljima! Srećno, dragi prijatelji!