Harmonija. Bila je to prva misao kada sam drugog dana Uskrsa, 29.4.2019., sa grupom beogradskih planinara posetila Labudovo okno, lokalitet na levoj obali Dunava, u jugoistočnom Banatu, nastao posle izgradnje akumulacionog jezera na Đerdapu. Naseljavaju ga labudovi iz cele Evrope i tako je ovaj deo Deliblatske peščare dobio ovo nežno ime. I sve ostalo je u ovom danu bilo nežno, pitomo, skladno. Harmonično. Boje proleća su se savršeno uklapale jedna u drugu, Dunav je tiho zapljuskivao peščanu obalu, nekoliko ribolovaca zabacili su udice i spokojno čekali svoj trenutak. Mi smo hodali bez žurbe, veselo žamorili, upijali toliko željene, tople zrake sunca.
Danas smo ovde došli vođeni idejom da ćemo videti laste bregunice koje u ovo doba godine naseljavaju strme odseke obale Dunava; misterija čudno “izbušenih” i po nekoliko metara visokih, strmih zemljanih obala, sada je razotkrivena! U stvari su to lastine kućice! Laste žive u kolonijama od više stotina gnezda, i zato su i ovi odseci toliko “izrešetani”! Priča je fenomenalna, prizor je fantastičan, jedino što laste nismo videli; da li su se sakrile, ili su negde odletele, možda i one povremeno odu na neki praznični izlet, ko će ga znati… Nije toliko ni važno, meni je bilo lepo pored reke.
Zadržali smo se tu neko vreme, pa nastavili preko livada, pored jednog povećeg stada ovaca, tri skoro identična šarplaninca, pa jednog tužnog, usamljenog i vezanog, pa smo prošli jedno jezerce, pa se uspeli na brežuljak iznad drugog.. Opet predah, uživancija. A, harmonija? Jeste i harmonija, premda mi se odmah nametne i priča iz grčke mitologije o Harmoniji, boginji sloge, kćerki boga rata Aresa i boginje Afrodite. Bila je žena Kadma, prvog kralja Tebe, kojeg je u životu pratila velika nesreća, zbog čega je poželeo da ga bogovi pretvore u zmiju. Istog trenutka kada je to poželeo jezik mu se rascepio, noge srasle, i krenuo je da doziva svoju ženu Harmoniju da bi je poslednji put zagrlio, ali su se njegove reči pretvorile u zmijsko siktanje. Kada je videla šta se dešava s Kadmom, Harmonija je poželela da bogovi umesto njega nju pretvore u zmiju, i bogovi su joj uslišili želju… Tako je završila ova tragična priča, a ja nastavljam našu lepu prazničnu.
U drugom delu dana “selimo” se na nešto udaljeniju destinaciju, idemo prema Alibunaru i poznatom izletištu Devojački bunar. Sada smo u “potrazi” za koviljem, lepom travkom koja osušena služi i kao ukrasna u mnogim cvetnim buketićima. Smilje, bosilje, kovilje – česti su motivi i u narodnim pesmama, verovatno zato što su biljke lekovite, a nazivi im se lepo rimuju. Mi smo se “lekovito” povaljali po travi, “uzeli” malkice snage zemlje, neki su i hodali bosi, dotakli se vitamina “G” i tako je energija neometano potekla celim telom. Vitamin “G” – ne znate šta je? Ground, zemlja. Harmonija.