Onaj, koji ti je zagolicao maštu, zaslužuje i drugu šansu…

Grandiozan. Ponosan. Nepokolebljiv. Rtanj. Gospodin, džentlmen. Pusti te da mu se prikradaš sa severa, s juga, kako ti je volja. Da ga osvajaš polako, natenane..

Povremeno te povede dugim koracima u jedan lagani engleski valcer i, taman kad se opustiš i zaneseš, koraci se usitne, a On te vodi kamenitim putevima, pa preko pašnjaka… Tu se malo zamisliš, kažeš – hm, vidi ti Njega, pa malo zaćutiš. Disanje ti postane teže i taman kad počneš da se duriš i hoćeš da kažeš kako nećeš tako da se igraš, a On te opet prigrli, onako muški, snažno obuhvati i u ritmu bečkog valcera provede kroz šumovite predele.

Lepo ti je, kažeš, nemoj nikad da prestane… Ali, znaš da i tome mora doći kraj, pa polako smanjuješ otkucaje svoga srca, počinješ ravnomernije da dišeš, usporavaš, pogled ti se bistri, s lica sklanjaš kosu razbarušenu od iznenadnog vetra. Pogledaš oko sebe – svi su u zanosu, svi su zastali.

Otvaraju se prelepi vidici na sve strane, ali ti se opet vraćaš svom Dragom. Očijukaš, misliš – može ti se, dominiraš, pa baš da vidim dokle mogu, .. I, taman počinješ u sebi da likuješ, opustila si se, ali On onako muški, autoritativno, pred tebe postavlja nove zahteve. Spremna si na sve, rešavaš i poslednje rebuse, tu ste, blizu ste, korak ti je spor, ali ti je lice u posebnom sjaju, oči ti blistaju, On te ponovo uzima u naručje i u ritmu jednog strasnog tanga dovodi do Vrha. 

Završni metri do najvišeg vrha Rtnja Razrušena kapelica na Šiljku, najvišem vrhu Rtnja

To je Rtanj iz mog ugla. Moj drugi boravak na Rtnju s fribajkerima. I opet ću.